„Тако да ће оно што смо рачунали као буџетску подршку бити остварено“, рекао је министар Танјугу, не кријући задовољство позивом који му је Сулуанов упутио на иницијативу председника Русије Владимира Путина

„Буквално ћу да се борим за сваког човека“

Динкић истиче да за економске невоље не постоји једнозначно решење, али да је оно што може да обећа грађанима – да ће „буквално да се бори за свако радно место, за сваку фабрику, за сваког човека“.

План је, како је навео, да се до краја стабилизују јавне финансије, и да се онда та стабилност пребаци на привреду.

„Размишљамо о томе да скратимо рок повраћаја ПДВ привредницима, како бисмо убацили више ликвидности самој привреди. Размишљамо о новим мерама за подстицање извоза. Размишљамо да нападнемо проблеме у фабрикама које су у реструктурирању, тако што нећемо чекати да протекне годину и по дана, кад истиче период реструктурирања, него да кренемо да решавамо проблем по проблем“, навео је Динкић.

Правићемо нову фабрику трактора, са Џон Дир моторима

Он каже да су у Министарству видели да, рецимо, ИМТ и ИМР имају традицију, али да са старомодним тракторима какве производе – немају никакву перспективу.

„Али, зато имају добре људе, и зато ћемо правити нову фабрику пољопривредних машина. Да Србија направи један светски модел трактора, који би користио моторе Џон Дир ( Јохн Деер), а који би могао да се продаје не само у Србији и региону, него у читавом свету. Да поново почнемо да правимо комбајне, у сегменту тржишта, где можемо бити конкурентни“, каже Динкић и додаје:

„То нећемо радити у овим старим фабрикама, које су пуне дугова, него ћемо направити једну потпуно нову фабрику, и пребацити раднике из ових старих фабрика, а ове локације искористићемо, рецимо, за градњу станова, јер се оне налазе у центру Новог Београда и у центру Раковице.“

На сличан начин, наводи, приступиће се и другим проблемима фабрика у реструктурирању.

Улагање у системе за наводњавање и одводњавање

Он такође планира улагање више новца у пољопривреду, пре свега у изградњу система за наводњавање и одводњавање, јер, како каже, овогодишња суша је показала да су приноси кукуруза по хектару били шест пута већи тамо где је наводњавано, у односу на њиве где није било наводњавања.

За ту сврху, казао је Динкић, узећемо дугорочне кредите.

У плану већ за овај јануар Динкић каже да су и разговори с људима из Уједињених арапских емирата, са њиховом владом, да се направи међудржавни споразум, што би био почетак много шире сарадње, а о тим питањима, додаје, разговараће и са Светском банком.

„Дакле, нећу штедети ни време, ни енергију, ни труда, да пронађемо новац, који бисмо убацили у српску пољопривреду, јер сматрамо да можемо много више да постигнемо и у извозу и у производњи а да и пољопривредници имају користи од тога“.

Систем за подстицање софтвераша

Такође, додао је, у изради је и посебан план за подстицање индустрије софтвера и генералних информационих технологија.

„Донели смо закон, који омогућава долазак е-система (електронских), који омогућавају плаћање преко интернета у Србији, као што је пеј пал. Покушаћемо да доведемо некога од њих. Хоћемо да направимо систем подстицаја по моделу најуспешнијих земаља у свету, за подстицање софтвераша. Ми имамо младе, паметне људе, инжењере, којима желимо да дамо шансу“, каже Динкић.

Закључује да ће 2013. у економији за Србију бити тешка, али додаје, борићемо се максимално да најпре у перспективном делу привреде остваримо неку вредност, да повећамо бруто домаћи производ, а да онда после те ефекте пребацимо и на тзв. друштвене делатности.

„Дакле, идеја је најпре да се концентришемо да подигнемо извоз, да подигнемо бруто домаћи производ, да се подигну плате тих људи, који раде у успешним извозним фирмама, а онда да 2014. буде година, преношења тог неког, првог успеха на комплетно друштво“.

Нама новац од ММФ не треба, више нам значи психолошки

Преговоре с Међународним монетарним фондом очекује почетком пролећа, каже да смо за њих спремни, подсећа да нама новац од ММФ не треба, већ да нам „више психолошки значи, ради стицања додатног кредибилитета у свету“.

Тај споразум би, додаје, могао омогућити већу правну сигурност улагања у нашу земљу, као и снижавање каматних стопа на наше еврообвезнице.

Аранжман с ММФ, ако буде склопљен, потврђује, биће искључиво аранжман из предострожности и вероватно на максимално 18 месеци, па ћемо, како каже, видети ефекте тог споразума.

„Ако буду добри за Србију, онда га можемо продужавати“.

Међународни тендер за Галенику

Прво јавно предузеће у којем ће држава реаговати је Галеника, каже министар, јер тамо има највише проблема, будући да је тај некада гигант сада на коленима, са огромним дуговима, са вишком запослених.

„Морамо да тражимо решење за Галенику, то ће бити прво јавно предузеће где ћемо покушати да кроз међународни тендер пронађемо дугорочну будућност за ову фабрику. Мислим да је срамота, да фабрика лекова пропада. Јер, на жалост лекови свима требају. И Галеника ће бити прва на реду“ казао је Динкић.

План реструктурирања губиташа Србијагаса

Министарство енергетике, наводи даље, припрема план реструктурирања Србијагаса, који је велики губиташ међу јавним предузећима, а тражићемо и од новог директора железнице план како да се смање њихови губици, а да се повећа квалитет у превозу робе и путника.

„Планирамо и да понудимо на приватизацију удео државе у Привредној банци Београд. И тај тендер ће бити расписан на самом почетку године, Јер, држава је као што знате морала да интервенише у овој банци. Претходна влада је убацила одговарајући капитал, међутим, да би та банка била потпуно стабилна, треба јој боље управљање, и зато ћемо је понудити у процесу приватизације. Влада је већ донела одлуку на ту тему. Тендер ће бити расписан почетком године“, казао је министар.

Новца за плате у Железари до маја

Разговор с руским министром финансија послужиће, како је рекао, да покуша да организује састанак с представницима Уралвагонзавода, који је заинтересован за куповину смедеревске Железаре.

„Морам да кажем да је руски партнер уложио доста напора да прикупи податке о потребама за покретање производње у железари. Тендер је за два месеца, на њихов захтев, и наравно да та два месеца не значе ништа, ако на крају дођемо до правог решења. Дакле, то није страшно“ , каже Динкић.

Додаје, међутим, да је српска страна већ почела да размишља о плану Б.

„Ми имамо тренутно новца од прихода од продаје челика из претходног периода, који се користи за исплату минималних плата у Железари, а то ће се истрошити до априла, маја следеће године. Ја не желим да чекам тај тренутак. Најбоље би било да Уралвагонзавод преузме Железару и радићемо на томе. Али, ако се то не деси, морамо да видимо шта је алтернативно решење“, казао је Динкић.

 

(Танјуг)