Pročitaj mi članakDa li se odnos Evrope prema vlasti Aleksandra Vučića menja, pitanje je koje javnost postavlja u prethodnih nekoliko meseci, a naročito nakon usvajanja, po mnogima, vrlo kritičke Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji. Ako se taj izveštaj uporedi sa prethodnim, jasno je da je retorika Evropljana prema Beogradu ozbiljno zaoštrena. Umesto “postojanog angažmana Srbije” na putu ka EU iz 2018, sada se ističe “nazadovanje oko ključnih pitanja za pristupanje” Uniji.
Резолуције Европског парламента о Србији никада нису биле упадљиво позитивне али ни негативне. Некако се чинило да све оно на шта је указивала стручна јавност, опозиција и невладин сектор, а односи се на угрожавање људских права, корупцију, криминал, притисак на медије, није претерано забрињавало Запад.
Исти проблеми су постојали и раније као и сада, па се намеће питање шта се у међувремену променило.
Да разлике постоје у односу ЕП према српским властима, јасно је када се упореде резолуције ЕП које су усвојене претходних година са најновијом.
Чињеница је и да су се околности у Србији додатно погоршале.
Тако је Европски парламент 2017. и 2018. наглашавао известан напредак на путу ка ЕУ, па чак и помаке у реформи правосуђа, где је Србија најтања. Поздрављан је напредак у економским реформама и напори у нормализацији односа са Приштином, док су негативне оцене стизале пре свега због односа према геноциду у Сребреници, сарадње са Хашким трибуналом и случаја Савамала.
Инсистирано је и на потреби напретка у владавини права, слободи медија и поштовању права мањина.
У последњој Резолуцији, међутим, тонови европосланика су значајно оштрији.
Они “поздрављају чињеницу да је чланство у ЕУ и даље стратешки циљ Србије, али и изражавају жаљење због “недостатка напретка у многим реформама и назадовања око питања кључних за приступање ЕУ”.
Траже се “убедљиви резултати“ у правосуђу, слободи изражавања и борби против корупције и организованог криминала, а наглашавају се и неприхватљиви вербални напади и случајеви говора мржње против европосланика.
Указује се и на погоршање слободе медија и повећање броја случајева употребе увредљивог речника, говора мржње и застрашивања чланова парламентарне опозиције, независних интелектуалаца, НВО, новинара и утицајних појединцима и то од стране чланова владајућих партија.
Билчик строжи од Мекалистера
Немања Тодоровић Штиплија, уредник Еуропеан Wестерн Балканс, наводи да је видљива промена сталног известиоца ЕП за Србију, те да је Дејвид Мекалистер, који је на тој позицији био од 2014. до 2019, био доста наклоњенији према властима у Београду.
“Разлог томе је вера немачке ЦДУ да ће преко те наклоњености утицати на трезвен однос Београда према дијалогу са владом у Приштини. Владимир Билчик је први пут изабран на једну политичку позицију на изборима 2019. И почетак међустраначког дијалога у септембру 2019. је било његово ватрено крштење. Занимљиво је да Владимир Билчик долази из Словачке, земље у којој је од 2012. до 2018. премијер био Роберт Фицо, који је Словачку водио на врло ауторитаран начин, копирајући модел владавине мађарског колеге Виктора Орбана”, подсећа Штиплија у изјави за Нова.рс и додаје да Билчик одлично разуме како функционишу такви режими који снагу црпе из потпуне контроле медија и високе корупције.
Он каже и да се после избора 2019. ЕП доста променио, те да је Европска народна партија (ЕПП), којој је СНС придружена чланица остала без једног броја посланика.
“Такође су и социјалисти остали без дела посланика. Ти гласови отишли су првенствено либералима и зеленима, који су скоро па удвостручили своје присуство у ЕП. Очигледно је да су ове посланичке групе, заједно са социјалистима, инсистирале на коначно реалном извештају ЕП и поруци Србији да је поверење и стрпљење изгубљено, и да се очекују конкретни резултати у конкретним питањима”, закључије Штиплија.
ЕП згрожен нападима на Црту и Крик
Иако је СНС преко Европске народне партије лобирала да у Резолуцију не уђу афере које су потресале Србију, у извештају се траже ефикасне истраге “посебно у случајевима од великог јавног интереса, попут Крушика, Јовањице и Телекома Србија, као и бољи резулати истрага”.
Такође, европарламентарци су у извештају навели да је ЕП “згрожен недавним оркестрираним нападима” неколико народних посланика и провладиних таблоида на истраживачке новинаре и чланове цивилног друштва, укључујући и КРИК и невладину организцију ЦРТУ и Отворени парламент, у којима се они приказују као сарадници криминалних група и оптужују за покушај државног удара.
И у овом и у претходним извештају понавља се важност постепеног усклађивања спољне и безбедносне политике Србије са ЕУ, али се и “изражава забринутост” због те стопе усклађености која је сада најнижа у региону, као и због поновљене подршке Русији у Генералној скупштини УН по питању анексија Крима, али и дезинформација из Кремља “које се дистрибуишу преко Спутњика Србија и других актера”.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 31, 2021
