Pročitaj mi članak

Vučiću, što na dan NATO agresije nisi pozvao drugove Blera, Klintona i Šredera

0

I ovog 24. marta sećamo se početka NATO agresije na Srbiju i Crnu Goru. Bombardovanje naše države trajalo je neprekidno 78 dana i noći, stradali su civili, čak i deca, zemlja je ekonomski uništena sa ukupnom materijalnom štetom od preko 120 milijardi dolara i ekološki zagađena osiromašenim uranijumom. Za ovaj, kao ni za brojne druge zločine nad Srbima, niko nije odgovarao. Svesni smo posledica medijske kampanje i histerične srbofobije koja gotovo traje i do danas i teškoća sa kojim su suočeni svi oni koji se bore za istinu o stradanju našeg naroda.

Данас је у Србији на власти човек чији су пријатељи и саветници Бил Клинтон, Тони Блер и Герхард Шредер – управо они који су најзаслужнији за то што је наша генерација прве дане свог живота провела под бомбама и сиренама, у склоништима.

Међутим, све наведено не сме да нам буде разлог или изговор да борбу за истину и правду коју, као народ заслужујемо, заборавимо или ставимо у други план. Култура сећања, нарочито код младих, је неопходна у циљу јачања националног идентитета и свести да је наша слобода плаћена животима најбољих међу нама и да она нема цену. Такође, важно је да се изборимо и за бољи друштвени статус, материјални положај и поштовање наших ратних ветерана. Они који су били на бранику одбране отаџбине морају имати посебно место у нашем друштву и држави као пример будућим нараштајима, свима нама којима су оставили слободну и независну земљу како би је чували и унапређивали.


На крају, Србија не сме да уђе у НАТО пакт, не само због бомбардовања Србије и Републике Српске, већ и због тога да Срби, кроз НАТО, никада не би чинили оне злочине које је НАТО пакт починио према нама и другим државама.