Pročitaj mi članakU okviru sinoćnje teleizijske seanse Aleksandar Vučić je poput dodole prizivao kišu kako bi se spasao ovogodišnji rod kukuruza od velike suše, dok je istovremeno najavljivao izgradnju nacionalnog stadiona u Beogradu i drugih manjih stadiona širom Srbije objašnjavajući kako su to razvojni projekti. Ne znam da li je predsednik države čuo, ali već dugo postoji način da se ne pevaju dodolske pesme već da se kroz sisteme za zalivanje umanje negativni efekti sušnih perioda. Ako nije čuo, neka pita svog velikog prijatelja Edija Ramu kako je postigao da Albanija zaliva skoro 400.000 hektara dok Srbija koja ima mnogo više zemljišta i velikih vodotokova zaliva tek oko 100.000.
Са друге стране изградња стадиона представљају лични хир и бахаћење и помажу само људима блиским власти који ће приходовати од изградње, као и од касније препродаје земљишта које су за мале паре купили у близини локације где ће национални стадион бити грађен. Зато у овом тешком периоду сву снагу и расположиве ресурсе треба усмеравати у правцу реализације стратешких развојних пројеката. Један такав бни могао бити да се очисте и поново приведу намени сви канали у систему Дунав – Тиса – Дунав за које је по пројекту било предвиђено да могу да наводњавају готово пола милиона хектара.
На тај пројекат може да се надовеже пребацивање дела термоелектрана (нпр. неки блокови у Костолцу) на биомасу која би била скупљана и потом допремана бродовима управо косристећи потенцијале обновљених пловних путева већ изграђене каналске мреже. Када завршимо такве пројекте и почнемо да бележимо приходе од продаје хране и енергије онда са тим реално зарађеним новцем можемо и треба да изградимо национални стадион, а не да се држава задужује да би се испуњавали лични хирови и нечија болесна амбиција.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 14, 2022
