Pročitaj mi članak

Vučićevi projekti bez tendera i kontrole, vredni milijarde

0

Vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem u poslednjih nekoliko godina najveće infrastrukturne projekte gradi sklapajući međudržavne sporazume sa Rusijom, Kinom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Francuskom... Na taj način, izbegnuti su tenderi, a time i konkurencija i postizanje najbolje moguće cene, a onemogućen je i uvid građana u trošenje njihovog novca. Vrednost tako ugovorenih projekata u Srbiji meri se u milijardama evra.

У Србији се неретко заобилази или злоупотребљава Закон о јавним набавкама, па се уместо расписивања тендера, послови склапају директном погодбом. То је још очигледније у случајевима великих инфраструктурних пројеката, који се као по правилу граде на основу међудржавних споразума.

Фото: Н.С.

Захваљући оваквим потезима власти, највише губе грађани, чији се новац троши мимо контроле, као и домаће фирме, јер главни извођачи најчешће долазе из земље партнера. С друге стране, на добитку су фирме блиске власти које по правилу добијају послове подизвођача.

Београд на води

Један од пројеката који се гради уз међудржавни споразум је Београд на води. Ово насеље зида се на најатрактивнојој локацији у престоници, на земљишту непроцењиве вредности, површине од 100 хектара.

Уговор о градњи „Београда на води“, закључен на основу споразума Србије и Уједињених Арапских Емирата, потписан је пре шест године. Према том документу, најмање 50 одсто пројекта мора да се заврши у наредних 20 година, а све мора да буде окончано за 30 година. Арапска фирма “Игл Хилс” има обавезу да уложи 150 милиона евра и обезбеди кредит у истом износу, а Србија да изгради инфраструктуру, рашчисти терен и уложи земљиште од 100 хектара.

Јавност до данас није упозната колико је тачно новца грађана Србије уложено у овај пројекат. Познато је да је за експропријацију земљишта издвојено 50 милиона евра, као и да је око 20 милиона евра трошкова настало као последица изградње Београда на води.

Тако се око 15 милиона евра издваја за уређивање зелених површина аутобуске и железничке станице, које се исељавају због тог пројекта, а за обнову старе зграде главне железничке станице издвојено је око 2,8 милиона евра.

Аутопут “Милош Велики”

Изградња аутопута “Милош Велики” такође је део међудржавног споразума са Кином.

Реч је о деоници Обреновац – Љиг на коридору 11. Његова градња почела је још 2010, у време бивше власти, када су тај пројекат радиле српске фирме. Међутим, због лошег квалитета радови на једном делу те деонице, који су грађани већ платили 75 милиона евра, кренули су испочетка.

Како је писао Инсајдер, посао “поправке” овог пута договорен је с кинеском компанијом Шандонг која већ ради на коридору 11. Овај посао, Шандонг је добио на основу међудржавног споразума, односно без јавног тендера, а кинеска компанија за ову санацију ангажовала је фирму Енергопројект – нискоградња као подизвођача.

Пет деоница “Милоша Великог” грађани Србије су платили више од милијарду евра, а највећи део средстава држава је обезбедила из зајма кинеске банке.

Руси и Кинези граде пруге

И пруга Београд – Будимпешта гради на основу међудржавних споразума и то са Кином и Русијом, а пројекат се финансира из кредита руских и кинеских банака. Ова траса има три деонице.

Како је писао Данас, прва је Београд центар (Прокоп)-Стара Пазова (34,5 километара) коју граде кинеске компаније ЦЦЦЦ и Чајна раилвеј интернешенел. Грађане Србије она кошта 319 милиона евра и финансира се из кредита кинеске Ексим банке.

Друга деоница, од Старе Пазове до Новог Сада (40 километара), обухвата изградњу и вијадукта у Чортановцима и тунел кроз Фрушку гору. Њу гради руски РЖД из руског кредита за модернизацију српских железница, а вредност самог пројекта је око 580 милиона долара.

Трећа деоница је и најдужа, али и најлакша. Реч је о траси Нови Сад-Келебија од 108,2 километра, уговор о изградњи је потписан 2018. са кинеским компанијама, а годину дана касније. је закључен уговор о зајму од 943 милиона евра од Ексим банке.

Вредност целог пројекта прелази 1,8 милијарди евра.

Метро Французима и Кинезима

Један од најскупљих пројеката је изградња метроа у Београду, а недавно смо сазнали да ће нас коштати не 4,4 милијарде евра, како је најављено, већ шест милијарди евра.

Бивши градоначелник Драган Ђилас изјавио је раније да је према пројекту у време његове власти градња београдског метроа требало да кошта 2,2 милијарде евра. Ипак, треба имати у виду да су се у међувремену мењале трасе и број линија. То међутим не може бити објашњење за промену цене са четири на шест милијарди евра.

И није само спорна цена. И за овај скупоцени пројекат неће бити тендера, већ ће се реализовати преко међудржавних споразума са Кином и Француском. Према сазнањима Нова.рс у тај пројекат се укључују и Руси.

Како је пренео Радио Слободна Европа, министар финансија Синиша Мали раније је изјавио да ће француски партнери радити испоруку возова и електромашинских подсистема, односно опрему метроа, док ће кинеска компанија „Power China“ изводити грађевинске радове.

Аутопут Београд – Сарајево

И аутопут Београд – Сарајево градиће се преко међудржавног споразума и то са Турском. Извођач радова није изабран на тендеру, већ је посао добила турска компанија “Ташјапи”.

Како је изјавила тадашња министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић у септембру 2018, само са српске стране процењена вредност изградње тог аутопута износи 1,05 милијарди евра.

Вредност само поменутих инфраструктурних пројеката износи најмање 10 милијарди евра, а будући да нема тендера ни контроле, могућност корупције је велика.

Цене се уговарају директно са већ одређеном страном фирмом. Тиме се избацује већина домаћих фирми из игре али се уводи мањи број оних које су пре свега блиске власти. Те фирме се ангажују као подизвођачи.

Пошто држава пројекат прогласи за пројекат од нациионалне важности и реализацију реши међудржавним споразумом, јавност губи могућност увида и контроле трошења новца свих грађана Србије.

Izvor: nova.rs

Oznake: , , , , , ,