Pročitaj mi članak
Ивица Дачић: Сви који су пали у Другом светском рату уткали су свој живот у нову Европу, у Европску унију, где нас сада условљавају, да бисмо у њу ушли морамо да дозволимо да се Србија што више смањи. – Александар Вучић: Не мислим да било ко планира да Србију води супротно од Европске уније, нити је то реално.
Премијер Србије је последњих дана дао неколико изјава које су збуниле јавност и оставиле дилему „којем“ Ивици Дачићу можемо више да верујемо: првом – када узнемирено каже да нас Европска комисија тера да прекинемо дијалог са Приштином, или другом – када дан касније, после разговора са Штефаном Филеом, спусти лопту и изјави како ипак нема нових услова и како је Београд спреман за дијалог.
Додатну тензију о односу Србије према кључним земљама ЕУ премијер је подигао на комеморативном скупу у Драгинцу где је 14. октобра 1941. стрељано око 3.000 житеља Мачве. У говору је очитао историјску лекцију Европској унији, што је изазвало и реакцију коалиционог партнера – СНС-а.
На питање новинара, како Европска комисија гледа на изјаву премијера Дачића да „улазак Србије у Европску унију коче они који су изгубили Други светски рат, док је Србија била међу победницима у том рату”, и да ли Комисија сматра да је та изјава „увредљива за неке чланице ЕУ”, представник ЕК Петер Стано је рекао: „Европска комисија је примила на знање оно што је јављено да је рекао српски премијер, али ми не дајемо никакве опаске или осврте на изјаве политичара.“
У тумачење шта је Дачић хтео да каже јуче се умешао и први потпредседник владе. Александар Вучић је рекао да је разговарао са премијером који му је објаснио да је имао другачију намеру од оне коју су пренели медији.
„Не мислим да било ко планира да Србију води супротно од Европске уније, нити је то реално”, изјавио је Вучић одговарајући на питање новинара да прокоментарише изјаву премијера Србије Ивице Дачића у Драгинцу.
Бакић: Нервозни Дачић манипулише национализмом
Од добијања извештаја Европске комисије и пратеће Стратегије о проширењу Европске уније у којој је одредница о „поштовању територијалног интегритета Космета” премијер Ивица Дачић иступа у јавности по принципу топло-хладно. Пошто је првог дана упозорио да због ове формулације не види смисао најављених преговора са албанским званичницима из Приштине, сутрадан је променио мишљење пошто му је европски комесар за проширење Штефан Филе рекао да је ЕК овим само поручила да нема разговора о подели Космета, о чему је управо он највише и најгласније говорио.
Онда су стигле најаве да би Србији могао бити укинут безвизни режим, а Дачић је на помену стрељаним цивилима у Другом светском рату у Драгинцима подсетио ко је био на којој страни у том рату.
Да ли су Дачићеви иступи последњих дана последица недостатка дипломатског такта, или је реч о наставку предизборне кампање у коме постоји потреба за слањем порука које ће наићи на одобравање у делу јавности, или је можда у питању одређена премијерова тактика – али зарад којег циља?
Социолог Јово Бакић сматра да је реч о – нервози. „Дачић је постао свестан, недовољно рано, да је прихватајући премијерску позицију постао талац Александра Вучића, а онда и Српске напредне странке. Ми, дакле, присуствујемо познатој сцени како змија дави жабу и то откад је влада формирана”, истиче Бакић.
Он оцењује да Дачић схвата да је Вучићева кампања против криминала и корупције нешто што једино нова влада може понудити, а пошто се то веже искључиво за личност Вучића, чак више за његову личност него за саму странку коју представља, ухватила га је нервоза и једини начин на који Дачић може да покушава да своју популарност држи у узлазном тренду јесте да манипулише национализмом.
„Он је у процепу. Добрим делом се опростио од Социјалистичке интернационале због које је, углавном, 2008. направио онај договор са ДС, а са друге стране хтео би и даље да задржи неку везу са ЕУ, са европским социјалистима.
А захтеви који се пред Србију стављају су озбиљни. Истовремено, претња Вучића да готово потпуно урнише Социјалистичку партију Србије откривајући реално постојеће афере које њени функционери имају од 2008. наовамо, јесте нешто што СПС вуче у блато. И сада, у тим маказама у које је ухваћен, Ивица Дачић се некако ’кобеља’, просто не зна шта да уради а да то буде добро за СПС и њега. Мени се чини, иако веома ценим његову интелигенцију, да је он веома потценио Вучића и његову понуду да буде премијер владе. Сада просто куша плодове тог договора”, истиче Јово Бакић.
Слично размишља и Ђорђе Вуковић из Цесида, оцењујући да је Дачић вероватно схватио да је направио неку тактичку омашку формирајући актуелни политички савез. Дачић је у ономе како је замислио своју политичку будућност мало изгубио конце.
„Мислио је да ће бити доминантан у односу на све друге коалиционе партнере, а онда се испоставило да је Вучић много доминантнији у тој медијској презентацији – и као личност и по темама. Вучић му је практично одузео оно што је у делокругу полиције и оно по чему је Дачић био препознатљив у претходној влади (да најављује хапшења, указује на афере…). Спао је на класична политичка питања која никада нису донела славу у Србији – питање Косова, европске интеграције, а вероватно за неколико недеља или месеци и социјална и економска питања. И сада покушава са свим тим изјавама да дође до свог бирачког тела, да се репозиционира, што је легитимно”, наводи Вуковић.
Наводећи да јавност емотивно реагује на непринципијелан притисак Брисела на Србију у вези са Косовом и Метохијом, те се све негативније односи према унији, а да је, с друге стране, питање колики маневарски простор имамо да потпуно истрајемо на својим позицијама, историчар Драгомир Анђелковић закључује да се Дачић креће између тако дефинисаних координата.
„Начас према Бриселу заузима непоколебљив, па чак и пркосан став, и тако подиже свој рејтинг унутар земље, а онда нагло спушта лопту како не би претерано затегао односе са западним политичарима.
Такво понашање је разумљиво са становишта унутрашње политике, поготово када је јасно да у оквирима владајуће коалиције постоји тензија и могући су чак и нови избори, односно када је СПС оптерећен корупционашко-криминалним аферама из претходног периода, које је сада потребно на неки начин покрити оним што великом делу бирачког тела делује позитивно”, оцењује Анђелковић, додајући да, када је реч о спољном ефекту, „за имиџ земље свакако није добро када актуелни премијер делује неодмерено и контроверзно, иде из крајности у крајност, односно свим тим државну политику подређује својим партијским интересима”.
(Политика)
