Pročitaj mi članak

Vučić: Srbija će sa Emiratima postati malo balkansko čudo

0

seik-muhamed-i-vucic-63

(Танјуг)

Београд – Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио је данас да је Србија потписивањем меморандума о разумевању са компанијом Мубадала, направила још један корак напред у плодној и корисној сарадњи са Уједињеним Арапским Емиратима.

Србија ће постати „мало балканско чудо“ ако у сарадњи са УАЕ до краја спроведе планове о изградњи фабрике чипова и делова за авионе, рекао је Александар Вучић.

„Борићу се да тако и буде“, рекао је први потпредседник Владе Србије на конференцији за новинаре у Београду после потписивања неколико меморандума о разумевању са компанијама из УАЕ.

Данас смо потписали уговор о изградњи научно-развојног центра, који би био прва фаза изградње фабрике чипова у Србији, рекао је Вучић новинарима у Влади Србије.

„Потписали смо меморандуме о разумевању везано за прављење научно-истраживачког центра који би требало да буде почетак, увод да, уколико покажемо да смо довољно способни, да имамо довољно људских капацитета, идемо у прављење фабрике чипова“, навео је он.

То би Србију, како је рекао, „спасло много мука, јер је то извозно оријентисана индустрија, најмодернија и најсавременија, а Уједињени Арапски Емирати су један од најмоћнијих и највећих светских произвођача чипова“.

Потписани су меморандуми у областима напредних технологија полупроводника и чипова, ваздухопловних технологија, телекомуникација и обновљивих извора енергије.

Вучић је навео да „треба ангажовати сву српску памет како би се испунили страшно велики захтеви за изградњу тих фабрика“.

Он је рекао да све то зависи од ангажмана, посвећености и знања људи у Србији и да „има страх“ да ли ће све то моћи да се испуни јер не жели да разочара, како је навео, „пријатеље из УАЕ и себе“.

Први потпредседник владе је рекао да за две године може да буде реалност да авиони који лете по целом свету имају делове који се производе у Србији.

Према његовим речима, УАЕ је земља која је један од најзначајнијих произвођача у области авио-индустрије и том фабриком би у потпуности нестао спољнотрговински дефицит Србије, док би годишњи извоз био 400 милиона евра.

Вучић је навео да су УАЕ инвеститори највећих ветропаркова у Великој Британији, а да су највећи соларни паркови у Абу Дабију. Он је рекао да ће за шест до осам недеља бити потписани и први конкретни уговори и да у наредном периоду очекује „са великом радошћу“ долазак шеика Мухамеда.

Генерални директор компаније Мубадала Халдун Калиф ал Мубарак је рекао да је потписивањем четири меморандума направљен још један корак у сарадњи УАЕ и Србије у областима које су, како је рекао, узбудљиве за инвестиције јер су то све „области за будућност“.

„Намеравамо да развијамо партнерство“, рекао је Мубарак и додао да се нада да ће још неки уговори бити потписани са Србијом.

Пре обраћања Мубарака, Вучић је рекао да су синоћ „заједно туговали“ због пораза Манчестер ситија, који је на домаћем терену у Лиги шампиона изгубио са 3:1 од Бајерна из Минхена.

Шта је све данас потписано?

Данас су са компанијом „Мубадала“ потписана четири кључна Споразума о разумевању. Главни циљеви ових споразума су улагања и могућности развоја у Србији у више области, у којима компанија „Мубадала“ већ послује:

– АТИЦ и Република Србија ће истражити изводљивост истраживачког и развојног центра у Србији у индустрији полупроводника;

– „Масдар“ и Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине заједно ће идентификовати могућности инвестирања у српске технологије Фокус – програм за обновљиву енергију;

– „Мубадала“ (Кхазна) и Телеком Србија ће заједно истражити могућности за развој дата центара у Србији;

– „Страта“ и Република Србија ће истраживати заједничке могућности за развој авио-конструкције, у вези са производним капацитетима у Србији.

Коментаришући потписивање споразума о сарадњи, Валид Ал Мокараб Ал Мухаири, главни оперативни директор компаније „Мубадала“, изјавио је да ће та компанија са великим задовољством интензивирати сарадњу са српским институцијама.

„Ми смо сигурни да ће нам ови споразуми омогућити да идентификујемо могућности инвестирања. Ми остајемо доследни подршци развоју разноврсне, глобално интегрисане и иновативне економије у Абу Дабију, као и ширењу на перспективна тржишта, као што је Србија“, рекао је Ал Мухаири.

Млађан Динкић: Мубадала спремна за изградњу научно-развојног центра

Заменик председника Комитета за сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима Млађан Динкић разоварао је данас са руководством компаније Мубадала које је, како је пренео, импресионирано српском научном заједницом и исказало спремност за изградњу научно-развојног центра који би био прва фаза изградње фабрике чипова у Србији.

Динкић је новинарима након састанка, на коме су учествовали генерални директор компаније Мубадала Кхалдоон Ал Мубара и извршни директор компаније Waleed Al Mokarrab, рекао да оно што је пре пет година Фијат донео српској аутомобилској индустрији, данас доноси Мубадала у области ИТ и високих технологија.

Динкић је рекао да је идеја да се у Србији изгради фабрика чипова, а да би у првој фази требало да се изгради развојни центар у коме би радило 50 до 100 српских научника, који би, по завршеном факултету ту могли да добију посао и добру плату, а да би онда почела изградња фабрике чипова у другој фази.

„Ово је важан дан за земљу, јер када би се направила једна таква фабрика, она би могла да произведе чипове у вредности од три до четити милијарде долара годишње, и то је оно што треба Србији да повећа извоз“, казао је Динкић.

Динкић је рекао да ће данас у влади бити потписан меморандум између Владе Србије и компаније Мубадала, а да би након осам до десет недеља требало да се потпише обавезујући уговор на основу којег би се кренуло у реализацију прве фазе – научно- развојног центра.

Биће урађена анализа оправданости, а онда би почела изградња фабрике за коју ће Мубадала одредити локацију.

„Где год да кажу да им је погодно, треба да им се омогући та локација“, рекао је Динкцих и додао да је важно да постоје одговарајуће техничке карактеристике.

Он је напоменуо да је за реализацију тог пројекта важно да постоји добра и способна научна заједница, да влада подржи тај пројекат, као и заједничко партнерство.

Динкић је рекао да би, уколико дође до изградње ове фабрике, то била друга фабрика тог типа у Европи, будући да се једна налази у Сингапуру, друга у Њујорку, а трећа у Немачкој.

Он је рекао да би то означило индустријску револуцију у Србији, а повратно би утицало и на развој науке.

Како је оценио, сарадња са Мубадалом је велика шанса за Србију, и указао да би требало да се ради на повећању уписних квота на техничким факултетима у Србији како би се млади мотивисали да што више уписују техничке науке.

Динкић је подсетио да је Мубадала једна од водећих светских компанија у производњи чипова са прометом од пет милијарди долара на годишњем нивоу и да брзо расте.

Он је рекао и да ће разалиција овог пројекта потрајати, али да вреди чекати јер би његовом реализацијом Србија могла да се носи са најразвијенијим земљама када су у питању високе технологије.

Декан Електротехничког факултета у Београду Бранко Ковачевић рекао је да су представници компаније Мубадала препознали потенцијал научне заједнице у Србији и да је током разговора са њима стекао утисак да су видели да овде постоји шанса да се реализује тај посао.

Он је подсетио да Србија има дугу традицију када су у питању високе технологије.

„Ово је историјска шанса за Србију, и то ће омогућити да привуче и друге инвеститоре“, рекао је Ковачевић и рекао да је веома важно што ће млади у Србији моћи да добију добар посао у својој земљи захваљујући том пројекту.

Рекао је и да су млади из дијаспоре већ показали интересовање за тај пројекат.

Он је подсетио да сваке године у Србији више од 1.000 студената дипломира на техничким факултетма у Србији, а исто толико упише факултет.

У разговору су учествовали и декан Факултета техничких наука у Новом Саду Раде Дорословачки и директор Пословно-технолошког инкубатора техничких факултета у Београду Гордана Даниловић-Грковић.

На састанку, у здању Електротехничког факултета у Београду, присутни су били и професори и представници факултета техничке струке са београдског, новосадског, нишког и крагујевачког универзитета.