Преговори о приступању Србије ЕУ формално су започели пре годину дана у Бриселу. Од тада се много радило на припреми преговора о конкретним поглављима и започињању кључних реформи. Тај залет и степен амбиције треба одржати како би земље чланице ЕУ отвориле прва поглавља ове године. Прошле године је Влада донела бројне реформске законе и усвојила неколико добрих акционих планова.

Сада је време да се реализује оно што је зацртано на папиру; сви се надамо и очекујемо да ће 2015. бити година реализације. Требало би да реформе почну да показују резултате који ће помоћи опоравку привреде како би до идућег Извештаја о напретку Србије сви могли да га виде и осете чак и ако не прочитају извештај – каже у разговору за Данас Мајкл Давенпорт, шеф Делегације Европске уније у Србији.

Након сусрета са вама прошлог уторка премијер Вучић је рекао да је ваш заједнички закључак да ће 2015. бити „кључна година за Србију и њен напредак“. Каква су ваша очекивања у погледу процеса приступања Србије Европској унији – на који начин ће се 2015. разликовати у односу на претходне године?

– Премијер и ја смо истог мишљења да ће 2015. пружити велике могућности за кључни напредак Србије ка чланству у ЕУ. На првом састанку ове године, премијер и ја смо имали позитивну размену мишљења о бројним актуелним питањима: о новој рунди дијалога у Бриселу у фебруару, преговарачким поглављима, регионалној политичкој и економској стабилности као и о економским реформама, укључујући реструктурирање државних предузећа. Такође смо разговарали о напорима које Влада улаже да поврати одрживост железаре у Смедереву. Дакле, као што видите, наша заједничка агенда за ову годину је огромна, а укључује и приоритете као што су владавина права, пре свега акциони планови за поглавља 23 и 24, борба против корупције и дискриминације, спровођење медијских закона. ЕУ је далеко највећи партнер Србије у најразличитијим сферама. На тржиште ЕУ иде око 70 одсто српског извоза, земље ЕУ су апсолутно највећи инвеститор у српску привреду. Из претприступних фондова сваке године дајемо око 200 милиона евра у виду бесповратне помоћи за реформе у приоритетним областима приступног процеса, али и у друге сврхе. Током прошле и ове године највидљивија и најпрепознатљивија помоћ ЕУ била је напорима да се санирају последице поплава, да се људи врате у своје домове, да се обнове школе и обданишта, системи водоснабдевања, да пољопривредници и стотине малих породичних предузећа обнове своју производњу. Ту посао није завршен, још 62 милиона евра су одвојена за наставак ове акције, али ће се сада она проширити и на превенцију сличних катастрофа.

ЕУ и њене земље чланице практично подржавају Србију и финансирају унапређења у бројним секторима: од образовања и правосуђа, преко мостова, енергетике и животне средине, до социјалне инклузије, самоуправе, медија, културе и привреде. Премијер одлично зна колико тога ЕУ ради у корист Србије и да ће у периоду који је пред нама, заједнички морати још више да се уради. Не би требало да нам неке ствари скрећу пажњу са послова који су пред нама. Као што је премијер рекао, то је био наш први састанак ове године, а такви састанци се одржавају редовно. То је иначе само један од примера дубоке сарадње ЕУ и Србије

По вашем мишљењу, да ли ће Србија додатно ускладити своју политику према Русији са ставовима ЕУ у 2015. години?

– Важно је да се разуме зашто је ЕУ увела ограничене санкције Русији. То је учињено као одговор на незаконито присаједињење Крима, што представља очигледно кршење међународног права, као и због континуиране дестабилизације суседне суверене Украјине. ЕУ и други међународни партнери су применили циљане мере усмерене на специфичне секторе руске привреде. Те мере су део двосмерног приступа, заједно са дипломатским иницијативама усмереним на проналажење решења кроз преговоре. У преговарачком оквиру постоји правни услов о постепеном усклађивању са ставовима ЕУ, па и у случају тешких питања какве су санкције и то је врло важно. Очекујемо од Србије да се придржава својих обавеза. Само Србија може да одговори на ваше питање кроз унутрашњи друштвени дијалог. То није проста ствар за Србију и ми схватамо да тај друштвени дијалог није завршен. Све време говоримо да је то постепен процес који претпоставља све већу усклађеност са ставовима ЕУ, не само по питању Русије. Сама Србија је изјавила да је приступање ЕУ њен кључни стратешки циљ и ту посвећеност је премијер Вучић недвосмислено поновио током посете председника Путина у октобру.

Након састанка са премијером Вучићем изјавили сте да сте му предочили ставове ЕУ у вези са дијалогом између Београда и Приштине „као и другим важним регионалним питањима“. Да ли верујете да Србија може да подстакне реформе у Босни, између осталог?

– Јесте, разговарали смо о припремама за следећи састанак у оквиру дијалога између Београда и Приштине који је заказан за 9. фебруар. Делимо мишљење да ово треба да буде садржајан састанак, који ће се надовезати на оно што је до сада већ учињено. Примена Бриселског споразума – и то на обе стране – је кључна за нормализацију односа. Што се тиче Босне и Херцеговине, ЕУ је покренула нову иницијативу усмерену на превазилажење постојећих препрека на путу европске интеграције, како би се овај процес покренуо, што грађани БиХ несумњиво заслужују. Београд има све бољу билатералну сарадњу са Сарајевом и тесне везе са Републиком Српском и подржава пут БиХ ка ЕУ. Србија би могла да своја позитивна искуства у реформама и регионалној нормализацији подели са најближим суседима.

Непосредно пре него што ће бити изабрана, нова председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић је обећала да ће условљавати Србију у њеним разговорима о приступању са ЕУ. Да ли мислите да би суседне земље које су чланице ЕУ могле да суштински утичу на разговоре о приступању или их чак и коче?

– Све земље чланице ЕУ подржавају приступање Србије Унији. Србија је упорно радила на унапређењу односа са суседима у региону и биће важно да настави са таквим постигнућима и надогради их. Основни критеријуми за чланство су исти од 1993. за све кандидате. То су такозвани критеријуми из Копенхагена, који укључују политичке и економске критеријуме, способност земље да усвоји законодавство ЕУ и регионалну сарадњу. Нема никаквих нових услова.

Након што је премијер Вучић критиковао вас и Мају Коцијанчић, Делегација ЕУ у Србији је објавила да „политичко уплитање у медије“ као и „различити видови злостављања, укључујући насиље над новинарима, остају актуелне теме у друштвима на Западном Балкану и у Турској“. Да ли то значи да би ниво слободе медија у региону укључујући Србију могао да се упореди са нивоом који постоји у Турској?

– Стање у свим земљама кандидатима посматрамо засебно. Оно се разликује од места до места, али у земљама проширења постоје слични изазови и то у бројним различитим областима. Србија је препознала да је ову конкретну област неопходно унапредити и покренула је реформе. Направила је важан корак ка спровођењу медијске стратегије из 2011. када је у августу прошле године усвојила сет медијских закона. Сада је најважније да се ти закони спроведу и да њихове одредбе дају резултате због којих су и донети. Ту имам у виду коначно успостављање транспарентности власништва, регулисање финансирања из јавних фондова, повећану одговорност за јавно изговорену реч… У целом региону, ЕУ помаже и наставиће да помаже пројекте чији је циљ потпуно остварење слободе говора. У Србији има доста простора за побољшање и учвршћивање професионалних и етичких стандарда код новинара, али и код уредника и власника медија, који би требало да буду посвећени томе. Регулаторна и саморегулаторна тела, као и професионална и пословна удружења имају важну улогу у том процесу. То је један од суштинских начина да се одупре раширеној пракси самоцензуре о којој се доста говори међу медијским професионалцима, а која је последица спољних политичких и финансијских утицаја на медије. На крају крајева не може и борба против корупције да буде ефикасна без професионалног, одговорног и одважног новинарства. 

Свесни значаја Железаре у Смедереву

– Европска комисија је у потпуности свесна економске и друштвене важности Железаре у Смедереву за Србију. Када будемо добили план реструктуирања који договоре Република Србија и инвеститор, тада ће Комисија дати мишљење о његовој усклађености са Споразумом о стабилизацији и придруживању. Сектор производње челика у ЕУ карактерише снажна конкуренција и вишак капацитета, због чега правила ЕУ не дозвољавају земљама чланицама да додељују државну помоћ. Србија и ЕУ су се договориле око транзиционог периода за доделу државне помоћи у овом сектору у Србији, који истиче 1. фебруара. 

(Данас)

Oznake: Aleksandar Vučić, EU, Majkl Davenport