Pročitaj mi članakParlamentarni izbori u Srbiji privukli su veliku pažnju međunarodne javnosti, pre svega zbog zapanjujućih izbornih rezultata, na osnovu kojih u Narodnoj skupštini Srbije praktično više neće biti opozicije.
Ипак, ово представља очекивани исход целокупног изборног процеса, који је био обележен бројним мањкавостима, неправилностима и контроверзама које су значајно утицале на изборне резултате, као и одлуке већег дела опозиције да изборе бојкотује.
Овакав резултат представља и очигледан неуспех посредничке мисије Европског парламента, под чијим покровитељством је вођен дијалог о изборним условима између странака власти и опозиције, наводи се у студији „Избори у Србији 2020 – урушење поверења у демократски процес“, у издању београдске канцеларије немачке Фондације Фридрих Еберт и Центра савремене политике. Ова публикација део је серијала „Демократија и људска права“.
Што се тиче извештавања медија током ванредног стања у Србији, које је трајало од 15.марта до 6. маја, аутори напомињу да „иако се могло очекивати да ће власт имати предност у односу на опозицију због природе кризе са којом се држава суочила, несразмера је свакако била огромна“.
У том контексту, цитира се мониторинг Бироа за друштвена истраживања, који је показао да је између 16. марта и 30. априла председник Србије Александар Вучић у централним информационим емисијама телевизија са националном фреквенцијом и кабловске телевизије Н1 имао 18 сати 14 минута и 42 секунде времена, док је најзаступљенији опозициони актер, председник Странке слободе и правде Драган Ђилас, имао је седам минута и 26 секунди. То значи да је Вучић у односу на првог опозиционог политичара, у овом случају Ђиласа, био заступљенији 147 пута.
У сегменту који се односи на медијску ситуацију уочи јунског гласања, аутори студије цитирају резултате мониторинга Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) према којима су током периода изборне кампање, странке на власти биле убедљиво најзаступљеније у програмима телевизија са националном фреквенцијом.
Како се указује, током првог дела кампање, од 4. до 16. марта, странке на власти имале су заступљеност од чак 91 одсто времена у програмима телевизија са националном покривеношћу. Овај проценат је опао у другом делу кампање, али је неравнотежа и даље остала – од 12. до 24. маја проценат времена посвећен владајућим странкама био је 60 одсто, а од 25. маја до 14. јуна 58 одсто.
Равнотежа је направљена у корист странака које су учествовале на изборима, које су у последњем периоду (25. мај – 14. јун) имале 38 одсто времена, док су странке у бојкоту имале свега четири одсто времена на телевизијама са националном покривеношћу.
Мониторинг ЦРТА показао је, такође, да се о странкама на власти извештавало претежно неутрално, док се о странкама опозиције у бојкоту извештавало претежно негативно.
Како се истиче, најзаступљенији појединачни актер у медијима са националном фреквенцијом току кампање био је председник Србије.
„Вучић није био кандидат на овим изборима, али нема никакве сумње да је циљ владајуће странке био да политички капитализује његову личну популарност“, закључује се у студији.
Онемогућена контрола извршне власти
У студији се као контроверза наводи чињеница да је Вучић, као председник државе, најављивао увођење и укидање многих здравствених и економских мера, иако је ове мере формално доносила Влада.
Такође, напомиње се да се Народна скупштина се није састала пуних 44 дана од увођења ванредног стања, „што је онемогућило контролу извршне власти и прилику да се чују критички гласови“.
