Institucije BiH bez sumnje najpoželjniji su poslodavac u državi. Posebno u parlamentu, plate su enormno visoke, a rezultati rada prilično skromni. Enormni su i troškovi održavanja sednica.
Дубока политичка криза у парламенту више се не може сакрити. Седнице су постале време за међусобно оптуживање парламентараца, али и Савета министара и то за нерад. Све то кошта.
– Погледајте дневни ред. Је ли данас уопште исплативо држати седницу? Погледајте само колико једна седница Дома народа кошта? Ја сам добио податке од финансијске службе парламента и једна сједница кошта око 290 – 300 хиљада марака. Да ли то треба да значи драги грађани да треба да будемо задовољни што се на дневном реду налази један закон или два?! – истакао је Средоје Новић, Клуб Срба у Дому народа.
Без обзира колико закона било на дневном реду, парламентарцима су њихова примања загарантована. И сами признају да треба да се смање.
– Искрено, не верујем да би то прошло у Парламентарној скупштини, пошто добар део колега и колегиница овде дере задње ципеле у парламенту и не верујем да би себи гласали за умањење примања – рекао је Марио Караматић, делегат ХДЗ-а у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.
Нови покушај смањења привилегија је укидање јубиларних награда именованим и изабраним званичницима, које се исплаћују након 10 година рада, у висини просечне плате.
– Ваљда је сама чињеница да су годинама у парламенту довољна награда да буду задовољни својим примањима – навео је Мирсад Мешић, посланик СДП-а у ПД ПС БиХ.
За четири године мандата државни парламентарац инкасира око 200 хиљада марака, само по основу плате, што их сврстава у ред најплаћенијих парламентараца у Европи.
А да би се висока примања у институцијама БиХ смањила, већ годинама се чека јединствено решење закона о платама које треба да предложи Министарство финансија. Грађанима то не значи ништа, јер за то време, сами пуне државну касу, која је готово увек полупразна.