Прочитај ми чланак
Председник Србије изјавио је пре неколико дана да ће Србија имати „муке за све време обележавања 100-годишњице Првог светског рата“. Николић је мислио на „велику акцију с циљем да се промовише да је Србија организовала Сарајевски атентат“ који данас поједини западни историчари желе да прикажу као узрок избијања Великог рата.
Због тога се српски председник упуштао у, како је рекао, „полемику са председницима западноевропских држава“ с изузетком представника Француске, савезнице Србије у том рату.
Србија каска
Од покушаја ревизије историје, којим су се српски медији увелико бавили претходних месеци и које председник Николић поново актуелизује, у други план су потиснуте прилике на домаћем терену где се упадљиво каска са организацијом манифестација, научних скупова и других пројеката којима држава Србија треба да обележи велики јубилеј.
Академик Крестић: Документима против лажи
САНУ ће у склопу јубилеја објавити и последњих осам томова дипломатске грађе која је већ спремна за штампу, али и за ово новац из државне касе још није пребачен.
Главни уредник пројекта на којем се ради више од три деценије, академик Василије Крестић каже да ће, док се чека држава, Академија из неких других извора штампати грађу.
– Уздам се у озбиљност државних институција. Овакав пројекат, који обухвата дипломатску преписку и грађу од 1903. па до 1914. године и која се не односи само на Србију, већ и на друге балканске земље и велике силе, један је од начина на који наука и држава могу да одговоре на покушаје ревизије историје – каже за „Вести“ академик Крестић.
При том, више је него уочљива разлика коју у приступу јубилеју заступа Влада Србије и кабинет председника државе. У Немањиној 11 као да су послушали „препоруке“ западних партнера да Србија није у позицији да на велика звона обележава 100-годишњицу Првог светског рата, поготову да за тај велики покољ с почетка прошлог века окривљује Немачку и Аустрију, државе од којих јој, пре свега од ове прве, зависи чланство у ЕУ.
Насупрот томе, председник Николић са својом екипом на Андрићевом венцу, која уме повремено да искочи национално појачаном реториком, инсистира на томе да се јубилеј обележи на високом и достојном нивоу.
Да нешто не штима, видело се и из председникове жалопојке с краја прошле године када је констатовао да се, када је реч о јубилеју, Србија понаша као да се ништа не дешава.
– Ја не желим да учествујем у нечему што није организовано и припремљено и што може врло лоше да нас представи – упозорио је тада Николић, да би пре неколико дана поново актуелизовао питање јубилеја, али је његов наступ овога пута већина београдских медија игнорисала.
САНУ чека новац
Истовремено, новац који је из буџета предвиђен за обележавање јубилеја, око шест милиона евра, чека на расподелу. Тако средства још нису прослеђена Српској академији наука и уметности која ће у оквиру обележавања јубилеја у јуну организовати велики међународни научни скуп о Првом светском рату.
Влада нам није доставила средства која су предвиђена буџетом, а реч је о неких 12 милиона динара. Зато смо били приморани да организацију покривамо из неких других извора, верујући да ће када дође нова влада тај новац бити пребачен Академији.
Верујем да се са тим касни зато што се ради о прелазној извршној власти која нема потребна овлашћења – објашњава за „Вести“ академик Драгољуб Живојиновић, председник Организационог одбора поменутог скупа историчара.
Чињеница да је влада у техничком мандату би можда био добар алиби за кашњење да се ради о догађају који је изненада искрсао и да пред собом немамо пример како то раде озбиљне државе попут једне Белгије која је са својим сценаријом обележавања јубилеја изашла још пре две године!
Хабзбург ипак у Србији
Надвојвода Карло Хабзбуршки, унук последњег владара Аустроугарске монархије Карла Хабзбуршког, боравиће од 7. до 9. априла у посети Србији.
На конференцији за новинаре речено је да ће надвојвода Карло Хабзбуршки Србију посетити на позив Европских винских витезова из Аустрије и огранка за Србију, а у програму „Европске интеграције – подршка Србији на путу ка ЕУ“.
И Европљани подељени
Није само државни врх подељен у вези са приступом и начином обележавања великог јубилеја, већ је то видљиво и међу европским земљама.
Изостала је заједничка европска комеморација поводом 100-годишњице Првог светског рата.
Историчар Џон Хоумс са Колеџа Тринити у Даблину изјавио је да је национални контекст увек био важнији за сећање на рат.
– То сећање је јаче и континуирано код победничких нација, посебно у Француској и Великој Британији.
У Немачкој је обрнут случај. Немачка пре 1939. године је опседнута конфликтом који је коштао ту земљу више од два милиона жртава.
Колективно сећање се потом усредсредило на нову, још већу катастрофу у Другом светском рату – рекао је Хоумс за „Франс прес“.
(Вести онлајн)
