Pročitaj mi članak"Rudna renta u Srbiji iznosi od tri do sedam posto, to je zastrašujuće malo. To je jedini naš ugovoren i stabilan prihod. U drugim zemljama je taj procenat uvek dvocifreni", kaže konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević. Na taj način on razbija sve laži i iluzije koje nam serviraju predstavnici vlasti - da su rudarenje i iskopavanje litijuma koje preti da nam uništi prirodu, zapravo velika ekonomska šansa.
Процењује се да у Србији има више од 70 локација на којима се врше истраживања и припрема ископавање руда. Са таквим богатством треба пажљиво.
„Било би паметно променити прописе и повећати проценте. Требало би припремити веће тарифе, ако мислимо да имамо користи од рударства“, каже саговорник.
Како сада стоје ствари, ми своје рудно богатсво будзашто дајемо, већ и немамо праву процену штете по животну средину коју то може да донесе.
„Било би паметно да је направљен тим, није требало све оставити у рукама министарстава. Требало је и да се направи једна студија – из тога бисмо утврдили колико би нам економски било или не би било корисно. Уколико би се у ту студију убациле и последице, онда би и те последице требало ставити у наше расходе. Ако је та накнада од три до седам посто – да ли на та накнада покрива ишта, или ћемо морати још понешто ми да урадимо са нашим новцем?“, објашњава све пропусте и поставља права питања наш саговорник.
„Код нас се олако троши новац и олако се улази у крупне пројекте. И најмањи предузетник је у цивилизованим земљама, тамо где су образовани мало боље у ситуацији да стави на папир – имаћу толики капацитет – продаћу толико – мени остаје толико. То наша држава ниједном није урадила. Код нас неко донесе одлуку и онда се ради на томе. Ми смо одмах били одушевљени што је код нас неки нови минерал пронађен и то се ширила идеја, јадарит све је ишло неким чудним редоследом. Највећа негативна страна рударења је утицај на екологију, а колики ће он бити то још не знамо“, упозорава наш саговорник.
Односом према рудном богатству у Србији није задовољан ни економиста Душан Никезић.
„Са Рио Тинтом данас не би имали проблем да ова власт није 2015. године променила Закон о рударству и увела аутоматизам, по којем носилац истражних права аутоматски добија и право да експлоатише рудно богатство земље. Да се то није десило, држава данас једноставно не би дала Рио Тинту експлоатационо право јер се предложеним моделом експлоатације уништава животна средина, а ова аустралијска фирма би остала власник резултата истраживачких радова, који су изузетно вредни и могла да их прода држави или другом инвеститору, па самим тим не би било потребе да им држава плаћа било какву накнаду. На сличан начин је ова власт ћутала и о истраженим резервама бакра и злата у околини Бора и буквално их поклонила Кинезима, који их данас немилосрдно експлоатишу, извозе у Кину и зарађују милијарде евра, које су могле и морале да остану у Србији“, сматра Никезић.
Рудна рента у Србији и свету
Проценти варирају у зависности од минералне сировине – рудна рента за угаљ је три одсто од прихода, за металичне руде је пет одсто, а за нафту и гас седам одсто. Србија се сврстава у државе са најнижом стопом рудне ренте у Европи. Тако на пример док је рудна рента за нафту и гас у Хрватској 10%, у Словенији 18%, Румунији 12%, Русији 22%, у многим развијеним земљама високог еколошког сензибилитета рудна рента износи и између 25% и 30% екстраховане рудне сировине.
Како се расподељује рудна рента у Србији?
Тако што од уплаћене рудне ренте – 60 одсто припада буџету Србије, а 40 одсто општини на чијој се територији врши експлоатација. А уколико се експлоатација врши на територији Војводине, онда се новац од ренте дели тако да 50 одсто иде у републички буџет, 10 одсто у покрајински, а 40 одсто у буџет општине на чијој се територији врши експлоатација.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 13, 2022
