Pročitaj mi članak

USTANAK ILI NESTANAK: Ovo su lokacije u Srbiji na kojima hoće da kopaju litijum

0

Strane i domaće rudarske kompanije imaju istražne dozvole za skoro 180 lokacija u Srbiji gde tragaju za raznim sirovinama od bakra, zlata i srebra pa do litijuma i bora. Kako pokazuju podaci Ministarstva rudarstva i energetike, osam lokacija u Srbiji imaju status aktivnog istražnog polja za istraživanje litijuma, od kojih jedna ima najveći broj istražnih lokaliteta - Balkan Exploration.

На 31. децембар 2021. године три компаније су у Србији имале истражне дозволе за осам локација у нашој земљи, од којих фирма Balkan Exploration има дозволе за истраживање литијума и бора за чак пет локалитета, док Euro Litijum има за два и Geo Min Pro из Смедерева за један локалитет.

Компанија Balkan Exploration за литијумом и бором трага код Рековца на два локалитета (Рековац и Урсула) за које има дозволу све до 2023. и 2024. године, затим до марта 2024. има дозволу за истраживање литијума и бора код Сиоковца код Јагодине.

Ова фирма литијум и бор истражује и у Прањанима код Горњег Милановца, а дозвола је издата до марта 2024. године, а до овог периода Balkan Exploration има дозволе и за истраживање литијума и бора на локацији Добриња у општини Пожега.

За бором и литијумом трага се на две локације код Ваљева, где истражује фирма Euro Litijum. До средине ове године Euro Litijum има дозволу за истражно поље Ваљево север, док је дозвола за Ваљевско-Мионички басен истекла 31. октобра 2021.године.

До краја 2024. године на локалитету Јаноки код Краљева дозволу за истраживање литијума има и смедеревска компанија Geo Min Pro.

Ћута: Исти који дају дозволе су гурали наше реке у цеви

Александар Јовановић Ћута из „Еколошког устанка“ пита се ко „штанца“ дозволе за истражне радње по Србији и додаје да Рио Тинто „није једини који копа по Србији“.

Он истиче да највише компанија има истражна права за злато и пита се да ли је то у интересу народа, посебно оног који живи на Хомољу, а где канадска компанија Данди планира да експлоатише злато помоћу цијанида. Како каже тај пројекат мора моментално да се прекине.

„Хомоље је чист пример за „черупање“ природе по принципу ко шта дохвати. Сви који издају дозволе за истражне радње, експлоатацију, исти ти су гурали наше реке у цеви, све су то наводно покрили законским актима и онда на терену имате брутално уништавање природе оно мало људи што је тамо остало. Све то мора да се моментално заустави и преиспита свака локација“, каже Јовановић.

Он се пита да ли је злато стратешки интерес Србије или можда треба да служи томе да би „министарка (рударства Зорана) Михајловић носила огрлице, минђуше и китила се златом“.

„Да ли има неко ко овде може да се бави пољопривредом, а да се сутрадан не појави неко са сондама. У интересу овог народа није сигурно цијанид и сумпорна киселина“, пита се Ћута.

Он истиче да се „све решава“ 3. априла и да Србија има прилику да одлучи да ли ће „довести исте људе на власт због којих ће се опет млатити по аутопутевима и шумама“.

Упитан о Balkan Exploration-у који има највише дозвола за истраживање литијума, Јовановић се пита ко је власник те фирме и позива га да изађе пред камере и каже народу шта му је план, као и колико је то добро за локално становништво.

„А не само да се један дан само појави неки Exploration, па питај бога ко су власници. На крају ће пут да нас доведе до Кајманских острва то се обично тако завршава“, каже он.