Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић у својим телевизијским наступима неретко прозива “тајкунску бившу власт”, а у његово време многи бизнисмени, блиско везани за Српску напредну странку, доживели су процват. Број фирми чији су власници годинама се само увећавао, као и зарада коју су добрим делом стекли захваљући пословима на великим државним пројектима.
Бизнисмени Иван Бошњак и Стојан Вујко, власници “Миленијум тима”, били су познати и у време бивше власти, захваљући блиском односу са Душаном Бајатовићем, директором ЈП Србијагас и функционером СПС. Они су се појављивали и у неколико Бајатовићевих предизборних спотова, а од Србијагаса су добијали послове гасификације и то без тендера.
Сада се, међутим, везују за Српску напредну странку. Иван Бошњак био је у првим редовима на конвенцији СНС, која је одржана у децембру 2021. У августу исте године појавиле су се фотографије на којима се види како се Бошњак у друштву породице Вучић, Александра и Данила, весели под шатром на једној прослави.
Како је раније писао КРИК, Предраг Мали, рођени брат министра Синише Малог, годинама је возио „ауди“ у власништву фирми Бошњака и Вујка, а сем аутомобила, бизнисмени су му уступили и стан у којем је једно време становала девојка Предрага Малог.
“Миленијум тим” за то време ушао је у готово све поре српског бизниса.
Основана је почетком 2003. као фирма за трговину прехрамбеним производима и отпадом, а данас добија уносне послове – од гасификације, преко изградње Београда на води, затим изградње станова за безбедњаке и путеве, до куповине бања. Ове године купила је и чувени Институт Јарослав Черни.
Како је портал Нова.рс раније открио, „Миленијум тим“ склопио је уговор о стратешком партнерству са ГП Мостоградња, која се налази у већинском власништву државе. У исто време, основао је нову фирму под називом “Мостоградња ИНГ”, која је, како су нам причали радници, требало да преузме део запослених из поменуте државне компаније и закупи њену производну халу у Батајници.
“Миленијум” је власник и Института Гоша, као и КБВ “Датаком”, а према писању КРИК-а те три компаније су само током прошле године добиле су 17 државних послова вредих најмање 1,43 милијарде динара, односно око 12 милиона евра. Бошњак и Вујко су и власници фирми „МТ Гастел”, „Милленниум ресортс“, „Алеа Цонсултинг”, „Индустрија механизације и трактора”, „Милленниум пропертиес“, „МТТ аир сервицес“, „Милленниум Пропертy Манагемент“, „Индустрија машина и трактора“ …
Према подацима из финансијских извештаја, само добит “Миленијум тима” је у последњих 10 година, уз све инвестиције, порасла за око три пута. У прошлој години зарада те компаније Бошњака и Вујка износила је око девет милиона евра, док је према писању Инсајдера у 2012. она била 2,9 милиона евра. Разлика је огромна ако се прошлогодишња добит пореди са оном из 2009, када је износила свега 200.000 евра.
Кум председника Србије Александра Вучића и бивши директор ЈП „Електромреже Србије“ – Никола Петровић доводио се у везу са 10 малих хидроелектрана, а које су током прошле године, према писања ЦИНС-а, од државе добиле око 3,1 милион евра.
Медији су писали да се већи део тих малих хидроелектрана налази у власништву фирме „Ецо Енерго Гроуп“, која је 2010. године постала први повлашћени произвођач струје у Србији, а чији је Петровић сувласник.
Пре две године оне су од државе су добиле готово 1,9 милиона евра за струју произведену у мини хидроелектранама, а компаније повезане са њим заправо су годинама уназад добијале милионске износе новца за „чисту струју“. И 2019. Петровићевим компанијама било је исплаћено 2,3 милиона евра, 2018. године његове фирме добиле су 3,1, а 2017. 2,9 милиона евра.
КРИК је писао и да је Петровић 2016. био власник офшор компаније „Арксхоре Интернатионал“ на Британским Девичанским острвима, преко које је имао рачун у Швајцарској у време док је био директор ЕМС-а. Власништво над том фирмом није пријавио Агенцији за борбу против корупције и тиме починио кривично дело, јер је по закону био дужан да то учини.
Такође, према писању поменутог истраживачког портала, та фирма није једина офшор компанија коју је имао Петровић. У јануару 2019. основао је компанију „Фабергé Адвисорс” у Луксембургу и тако тајно ушао у низ послова у Србији – увоз лекова, развој технологије за соларну енергију, као и авио-превоз.
Посредством ове фирме, Петровић је купио авио-компанију „Аир Посх” од Станка Суботића. КРИК је открио да је продаја обављена испод цене, јер је Петровић фирму платио 100.000 евра, а она у свом поседу има авион вредан више од пола милиона евра.
Упитан да прокоментарише ове наводе, Вучић је у фебруару ове године на конференцији за новинаре рекао да нема појма чиме се бави његов кум Никола Петровић, наводећи да има 75 кумова.
Иначе, Никола Петровић је и потпредседник и члан УО Привредне коморе Србије.
Неозаобилазан двојац у пословима са државом су и контроверзни бизнисмени Звонко Веселиновић и Милан Радоичић. Обојица су блиска Српској напредној странци, а Радоичић је и потпредседник Српске листе, упркос томе што је на потерници Приштине.
Такође, обојица су однедавно и под санкцијама САД-а. У образложењу америчког министраства финансија се наводи да је Веселиновић вођа организоване криминалне групе и један од најозлоглашенијих корумпираних личности на Косову, те да је ангажован у шеми великих размера за подмићивање са косовским и српским безбедносним званичницима, који су омогућили трговину наркотицима и оружјем између Косова и Србије.
Такође, наводи се да је организована криминална група Звонка Веселиновића оптужена за наводну умешаност у убиство Оливера Ивановића у јануару 2018, као и да је у атентату улогу имао и Радоичић.
Под санкцијама су и неке њихове фирме, попут предузећа “Нови Пазар пут”. Та компанија је од почетка 2020. године у просеку добијала бар један посао месечно на тендерима, а у готово свим случајевима била је једини понуђач, показало је истраживање портала Нова.рс. Ову фирму је у више наврата ангажовао град Нови Пазар, потом Тутин и Рашка, али и Београдске електране, Министарство привреде и Републичка дирекција за имовину.
Откад су Радоичић и Веселиновић 2020, преко њихове фирме Инкоп, купили “Нови Пазар пут”, добит тог предузећа значајно је порасла, готово дупло. Према финансијском извештају та фирма је прошле године зарадила 10,1 милиона евра, 2020. око 5,8, а 2018. “свега” 1,2 милиона евра.
Радоичић и Веселиновић власници су и фирме “Доли Бел”, као и предузећа “Инкоп”, која је такође под америчким санкцијама, као и Гранит Пешчар. Оне су су неретко ангажоване на изградњи путева по Србији. “Нова” је раније објавила да је Инкоп као подизвођач добио посао на изградњи брзе саобраћајнице од Иверка до Лајковца. Реч је о очито преплаћеном пројекту од 158 милиона евра за деоницу од 18,3 километра, који је добила компанија “Чајна Шандонг”.
Како је БИРН раније писао, Инкоп је, као подизвођач “Енергопројекта нискоградње”, кога је ангажовао кинески „Шандонг”, добијао послове на изградњи Коридора 11. На том коридору била је ангажована је и фирма “Гранит пешчар”, од које је набављен грађевински материјал за поплочавање неколико улица у центру Београда.
