Прочитај ми чланак

У КЛИНЧУ Док се велике силе препуцавају, Србији је глава на пању

0

amerika rusija novi svetski poredak

Запад тврди да Србија има право на пријатељство са Русијом, док Руси тврде да немају ништа против чланства Србије у ЕУ.

Али, и једни и други не говоре истину.

Сви светски медији, и западни и руски, који су пратили посету Александра Вучића Америци оценили су да је премијер позван у Вашингтон јер САД желе да смање руски утицај у Србији и региону западног Балкана.

Да у томе има истине, показује чињеница да је одмах после позива Џозефа Бајдена Вучићу уследио још један позив – али руског премијера Дмитрија Медведева да његов српски колега дође у Москву.

– Велике силе немају ништа против билатералних односа с другима, али под условом да то није против њих. Политичари у Србији никако да схвате да не може и јаре и паре, да седење на две столице није могуће – каже аналитичар Душан Јањић.

Јањић упозорава да је у односима с великим силама, Америком или Русијом свеједно, неопходно бити доследан и испуњавати оно што се обећа.

Због тога је кључно да Вучић испуни све оно што одлучи да преузме на себе, за разлику од Бориса Тадића који је кршио обећања и изгубио кредибилитет.

Криза у Украјини довела је до новог хладног рата између САД и Руса, који се преноси и на Балкан, каже аналитичар Драгомир Анђелковић.

– Геополитички значај Србије порастао је због сукоба Запада и Русије. САД су Србију после 5. октобра 2000. доживљавале здраво за готово и нису се ни трудиле пуно око ње. То су искористили Руси, а сада Америка хоће да се врати – каже Анђелковић.

Интереси великих сила ломе се око Србије посебно у три области – спољна политика, енергетика и одбрана. А док велики играју своје игре, Србија мање или више успешно покушава да преживи.

ОДБРАНА

Руси тврде да Србија сама креира своју спољну политику, али лично је Путин, 2011. у Београду, запретио да би у случају уласка Србије у НАТО „Русија усмерила своје ракете према Србији”.

Запад тврди да поштује војну неутралност Србије, али чини све да ограничи њену сарадњу с Русијом – чак је ЕУ успела да хуманитарни центар у Нишу не добије регионални карактер.

СПОЉНА ПОЛИТИКА

Не противимо се и разумемо традиционално пријатељство Србије и Русије, кажу на Западу, док у исто време траже од Београда да се придружи санкцијама против Москве.

Не противимо се и разумемо циљ Србије да постане чланица ЕУ, кажу Руси, али прете непријатељством ако би Београд усагласио своју спољну политику према украјинској кризи са ЕУ.

ЕНЕРГЕТИКА

У борби ЕУ и Русије око Јужног тока изгубила је Србија. Остали смо без тог сигурног извора гаса, а још тражимо реалну алтернативу.

„Основна лекција коју Србија треба да научи из случаја Јужни ток је да се не ослања на само један извор енергената”, поручују из ЕУ, али немају конкретну понуду која би била у рангу Јужног тока.

Руси се, с друге стране, нису удостојили једног телефонског позива Влади Србије, која је из медија сазнала да се Јужни ток неће градити.

(Блиц)