Проф. Др Зоран Томић редовни професор на правном факултету је у ауторском тексту у медијима рекао да упорно заговарајући „разграничење Србије и Косова“ Александар Вучић флагрантно и вишекратно гази дату председничку уставну заклетву и да је у вишекратном оштром сукобу са уставом.
Александар Вучић је у вршењу функције председника републике, злоупотребивши свој уставни положај, укинуо врховно гесло владавине права (члан 3. Устава Србије) и парламентарну грађанску демократију у Србији (члан 1. Устава). Заменио их је својим личним режимом – аутократске, ауторитарне власти (супротно ставу 2. члана 2. Устава) уз помоћ њему слепо потчињене партијске камариле. Тако поред осталог он:
1. Речју и делом подстиче оштро цепање Србије на поклонике и противнике, генерише дубоке унутрашње поделе и масовне уличне турбуленције посебно у улози челника владајуће политичке партије – уместо да отелотворује, као председник свих грађана Србије, уставно прописано државно јединство (члан 111) при томе избегавајући јавни, отворени и аргументовани друштвени дијалог.
2. Соптвеним коментарима на судски рад, критикама и сугестијама он директно негира принцип независности судства и судија (члан 142), разарајући тиме и право на правично суђење (став 1. члана 32).
3. Он целокупним држањем и ставовима подстрекава или/и непосредно ограничава и гуши медијске слободе (члан 50) – различитим видовима цензурисања непокорних гласила, емитера и појединаца као и слободу изражавања (члан 46), уједно ширећи атмосферу несигурности, страха и свеколиког насиља (што је антипод права на слободу и безбедност, члан 27).
4. Обилато доприноси и повлађује – по командном ланцу – систематском багателисању и других права грађана од стране владајуће политичке гарнитуре.
Примерице:
– Права на слободне изборе (члан 52)
– Злоупотреба са изборним списковима, недопуштен утицај на вољу бирача, очигледне процесне изборне неправилности, битно дефектни, ометајући изборни надзор и верификација изборних резултата и сл.
– Права на имовину (члан 58) – примера ради нерегуларно ускраћивање дела пензија, разбојништво у Савамали;
– Права на заштиту података о личности (члан 42) – слање неукусних писама пензионерима на кућне адресе, достављање поверљивих података својим таблоидним режимским медијима о опозиционим лидерима и другим лицима која дижу глас против његове диктатуре.
– Права на рад (члан 60) – таласи ткз. партијског запошљавања, непотизам, корупција и братске и личне везе као критеријум, уместо стручности и способности, затим понижавања радника у пеленама, гафови са платама и доприносима…;
– Права на заштиту животне средине (члан 74) – у погледу изградње мини хидроелектране на рекама…;
– Право на „развијање“ претворило се у право на разбијање духа толеранције у области образовања, културе и информисања (члан 81) праћено неконтролисаним пропагирањем крајњег примитивизма, вулгарности (ријалити програми Задруга, Парови) и говора мржње дискриминацијом и дисквалификацијом нежељених – и друга јуристичка и етичка непочинства.
Укратко: Због причињених крупних, бројних и дуготрајних уставних повреда он – по уставу, по правди/правичности, по разумном расуђивању, па и по мерило политичке целисходности – мора што хитније да буде разрешен државне функције коју сада обавља. На потезу је парламент, затим Уставни суд и, на концу, опет парламент (члан 188. Устава Републике Србије).