Pročitaj mi članak

Tri opcije za Crnu Goru nakon pada Dritanove vlade

0

"Da se što pre suočimo sa sudom građana", rekao je sada već premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović, neposredno pre nego što su poslanici crnogorskog parlamenta izglasali nepoverenje vladi koju predvodi. Iako su se i sinoć spominjale moguće koalicije, dogovori i potencijalni datumi izbora, zasad je neizvesno hoće li biti formirana neka nova parlamentarna većina koja će iznedriti mandatara, ili Crnu Goru očekuju vanredni parlamentarni izbori.

Бурно је било синоћ у црногорском парламенту приликом расправе о Абазовићевој влади. Демократска партија социјалиста (ДПС), коју предводи председник државе Мило Ђукановић, заједно са својим коалиционим партнерима Социјалдемократском партијом, Либералном партијом, Социјалдемократама и Демократском унијом Албанаца, поднела је парламенту иницијативу за изгласавање неповерења 43. Влади Црне Горе само неколико сати након што је Абазовић потписао Темељни уговор са патријархом Српске православне цркве (СПЦ) Порфиријем.

Након нешто више од 12 сати расправе, током које су размењиване и увреде, 50 посланика гласало је за пад Абазовићеве владе. Осим оних који су поменуту иницијативу и поднели, за рушење владе гласали су посланици Демократске Црне Горе, коју предводи Алекса Бечић и посланик Праве Црне Горе Марко Милачић.

Абазовић је још током расправе помињао нову парламентарну већину, али могли су се чути и наводи о ванредним парламентарним изборима.

Нова већина која ће дати мандатара

Абазовићева влада сада ће обављати дужност у техничком мандату. Једна од опција пред Црном Гором јесу преговори о формирању нове парламентарне већине, која ће моћи да понуди мандатара за састав 44. владе. У том случају, председник Мило Ђукановић мора да му понуди мандат, након чега ће тај кандидат покушати да састави владу.

Из редова Демократа синоћ су саопштили да преговори о формирању нове владе могу да почну одмах.

Иако су више пута оптужени да ће управо они формирати нову већину са ДПС-ом, Демократе истичу да неће правити договор са партијом Мила Ђукановића.

На разговор „старе већине“ позивали су и челници Демократског фронта (ДФ). Под старом већином мисли се на партије које су однеле победу на парламентарним изборима 30. августа 2020. године – ДФ, Демократе, УРА, Права, Уједињена, СНП. Упркос томе што су из ДФ-а спремни на договор, чини се да остали политички чиниоци старе већине не желе да седну за преговарачки сто.

Тако је Абазовић синоћ током расправе поручио да Грађански покрет УРА неће учествовати у преговорима о новој влади.

„Вечерас имамо могућност да гласамо и да не гласамо за иницијативу ДПС-а. Ако вечерас падне влада, срећно вам било. Покрет УРА више немојте звати“, рекао је Абазовић одговарајући на изглагања посланика. Према његовим речима, исто ће учинити и СНП, али се из те партије још увек нису оглашавали.

Избори 23. октобра

Уколико странке не могу да се договоре о формирању нове владе, или, пак, евентуални мандатар не успе да је формира, председник Ђукановић мора да распише ванредне парламентарне изборе.

Једна од опција је да се они одрже када и локални – 23. октобра. Сам Абазовић је поручио да његова УРА жели на нове изборе, а то су биле и поруке ДФ-а и Демократа које је јавност могла да чује након формирања мањинске владе.

Избори на пролеће 2023.

Трећа опција јесте организовање ванредних парламентарних избора на пролеће 2023. године, када ће грађани Црне Горе бирати председника.

До тада, влада би морала да ради у техничком мандату.

„Да се суочимо са судом грађана. Верујем да тада ДПС неће формирати ниједну владу“, поручио је синоћ у парламенту Дритан Абазовић, који је био на челу владе од 28. априла ове године.