Pročitaj mi članak
Председник Србије Томислав Николић сматра да Русија ништа није дужна Србији због одустајања од изградње Јужног тока и да због тога не би требало ни покретати питање о надокнади штете.
Како је речено у кабинету председника Србије, током телефонског разговора са председником Руске Федерације Владимиром Путином није ни споменуто питање евентуалне компензације. С друге стране, потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић оцењује да би Србија морала од Русије да тражи неку врсту надокнаде штете због неизградње Јужног тока, иако, како сама каже, руска страна није у обавези да било шта од тога испуни.
„У телефонском разговору са Владимиром Путином није било речи о компензацији због неизградње Јужног тока. Кад бисмо тражили компензацију, то би значило да је руска страна нешто намерно скривила, што није случај“, оцењују у кабинету председника Србије Томислава Николића.
Како нам је речено, председник Николић је разговарао са Путином о томе да Србија услед новонасталих околности не буде оштећена и да очува енергетску стабилност.
„Истовремено председник је разговарао о повећању обима економске сарадње и њеном даљем унапређењу. Било је речи о руском улагању у српску пољопривреду и фармацеутску индустрију и проширењу списка производа који се без царина извозе на руско тржиште. Још једном је потврђено искрено пријатељство два народа“, закључује Станислава Пак.
Потпредседница Владе Зорана Михајловић, међутим, сматра да би у контексту решавања питања енергетске безбедности Србије, свакако, требало преговарати са руском страном.
„Ми треба да разговарамо са Русима око Банатског Двора и повећања капацитета тог подземног складишта“, истиче Михајловићева за наш лист.
Она сматра да би од руске стране требало тражити повећање капацитета Банатског Двора са 340 на 860 милиона кубних метара, јер, како каже, тако је и регистровано то подземно складиште.
„Требало би отворити и преговоре и у вези са извозом Фијатових производа на руско тржиште“, сматра Михајловићева.
Упитана да ли постоји могућност да и поред свих тих захтева, Србија, ипак, не добије ништа, потпредседница Владе Србије је одговорила: „Не морају баш ништа“.
Осам чланица Европске уније које су укључене у пројекат гасовода Јужни ток и потпредседник Европске комисије Марош Шефћовић данас ће у Бриселу размотрити да ли је могуће изградити Јужни ток. То је најавио председник ЕК Жан-Клод Јункер, који је нагласио да нерешена правна питања везана за Јужни ток нису непремостива. Како преносе београдски медији, Србија, која није чланица ЕУ, али је укључена у Јужни ток, биће непосредно упозната с расправом и закључцима овог састанка.
Јункер је, рекавши да ЕУ не жели да одбаци Јужни ток, реаговао на саопштење руског председника Владимира Путина да је ЕУ поставила препреке за изградњу Јужног тока и да је Русија, уместо преко Бугарске, постигла споразум с Турском да такав гасовод великог капацитета за снабдевање Јужне Европе гради испод Црног мора до великог гасног чворишта на турско-грчкој граници. Осам чланица ЕУ, које су потписале споразуме с Русијом о учешћу у изградњи Јужног тока, и потпредседник ЕК Шефћовић, задужен за Енергетску унију ЕУ, у уторак ће на маргини заседања министара за енергетику европске двадесетосморице темељито размотрити и да ли је и како могуће пројекат овог гасовода усагласити с прописима ЕУ и Европске енергетске заједнице о слободи конкуренције на европском енергетском тржишту.
Медведев: Недовољна сарадња
Премијер Александар Вучић разговарао је јуче телефоном са председником Владе Руске Федерације Дмитријем Медведевим о Јужном току. Вучић је поновио да је одлука о обустављању изградње гасовода за Србију веома тешка вест, саопштила је Канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијима.
Медведев је као разлог за ту одлуку навео недовољну сарадњу земаља. Двојица премијера разговарали су и о унапређењу хемијског комплекса, пољопривредно-прехрамбене производње и трговине, наведено је у саопштењу.
(Данас)
