Прочитај ми чланакФирме повезане са Слободаном Тешићем извозе оружје у Сједињене Америчке Државе, иако су он и његови сарадници под санкцијама САД од 2017. године, показује истраживање БИРН-а.
Компаније повезане са Тешићем извозиле су оружје за шест америчких фирми, укључујући и једну која сарађује са Пентагоном, упркос томе што је Тешић на црној листи америчких власти због подмићивања и кршења ембарга на оружје.
Истраживање БИРН-а показује како је Тешић (63) „заобилазио“ санкције САД преко две београдске фирме, Валир д.о.о. и Зенитпром д.о.о., чији су приходи достигли десетине милиона евра откако су 2019. године америчке санкције проширене на већу групу људи, који су означени као Тешићеви сарадници.
Од 2020. године, Валир и Зенитпром су заједно извезле више од 926 тона оружја у САД.
Једна пошиљка Зенитпрома, у априлу ове године, отишла је у Global Military Products Инц, део Global Ordnance, која снабдева оружјем и муницијом америчко Министарство одбране и његове савезнике, посебно у Украјини и Сирији.
Пентагон није одговорио на упите БИРН-а поводом информација о Тешићевом извозу на америчко тржиште. Амбасада САД у Србији је саопштила следеће: „Иако не можемо јавно да коментаришемо конкретне случајеве, америчка влада озбиљно схвата све наводе о материјалној подршци санкционисаним субјектима.“
Марк Моралес, власник Global Ordnance, каже за БИРН да није упознат са тим да је Зенитпром повезан са Тешићем, рекавши да се то није појавило у проверама које је његова компанија извршила пре почетка пословне сарадње.
„Компанија се не налази ни на једној листи ОФАЦ-а (Канцеларије за контролу иностране имовине) и везе које наводите нам нису познате нити су наведене у било каквим формалним документима достављеним Global Ordnance-у“, рекао је он за БИРН.
О Тешићу Моралес каже следеће: „Колико знам, нико из моје компаније га никада није срео и Global Ordnance дефинитивно не послује са њим. И да појасним, ни ја га никада нисам срео”, рекао је Моралес за БИРН.
Скоро целу деценију Тешић је био предмет санкција Уједињених нација због кршења ембарга УН за извоз оружја Либерији. Затим му је и Министарство финансија САД 2017. године увело санкције, описујући Тешића као једног од „највећих дилера оружја и муниције на Балкану“ који је подмићивао бројне светске званичнике да би обезбедио уговоре о извору оружја.
САД су 2019. године прошириле мере на још 11 компанија и девет појединаца, које је Тешић користио као посреднике да би заобишао санкције. Неке од тих фирми, и поред санкција, настављају да сарађују са надлежнима у Србији. Ове фирме купују оружје од државних произвођача, често по повлашћеним ценама, а потом то оружје по вишеструко вишим ценама продају широм света.
Србија је јачање извоза оружја поставила као један од својих стратешких приоритета, а Тешићу је 2014. године Министарство спољних послова Србије дало дипломатски пасош, годину дана након што су му УН укинуле забрану путовања.
Зенитпром је основан 7. маја 2018. године на адреси Дипломатска колинија 14 у Београду, само годину дана након што је Тешић први пут био на мети америчких санкција. Власник и директор Зенитпрома је Горан Тукић, бивши функционер државне увозно-извозне фирме Југоимпорт СДПР.
Међутим, неколико извора БИРН-а је потврдило да компанију Зенитпром заправо контролише Тешић.
“Тукић се представљао као Тешићев сарадник и нудио је сарадњу једном мом пријатељу који се бави трговином оружја, а у име Слободана Тешића. Посредно су и мени нудили сарадњу”, каже за БИРН извор са дугогодишњим искуством у индустрији оружја, али који је хтео да остане анониман.
Тешић није одговорио на упите БИРН-а да коментарише наша сазнања о његовим везама са Валиром и Зенитпромом.
У марту ове године Зенитпром је променио адресу и преселио се у Херцеговачку 16, у оквиру новог комплекса зграда у Београду на води. Три месеца касније, на бившој адреси Зенитпрома, регистрована је организација под називом Фондација Хумана срца. Фондацију воде Тешићева супруга Живана, његова ћерка Јелена Петровић и њен супруг Небојша Петровић.
Небојша Петровић је брат Жарка Петровића, директора фирме Аранекс, који је од децембра 2019. под санкцијама САД управо због повезаности са Тешићем.
Још једна Тешићева ћерка, Данијела Васиљевић, која је својевремено радила у Министарству спољних послова, има фирму Емар, која је регистрована на истој адреси. Она управља и Фондацијом Хумана срца.
КРИК је писао и да је Тешићева ћерка Данијела била на листи СНС-а на парламентарним изборима 2012. године, након чега се запослила у Министарству спољних послова.
Поред тога, Зенитпром и Валир такође заступа иста адвокатска канцеларија као и Тешића – адвокатска канцеларија Ачански. Адвокат Вера Ачански најмање 15 година заступа Тешићеве компаније, сараднике и чланове породице. Од тих компанија чак пет је под америчким санкцијама – Partizan Tech, Technoglobal Systems, Velkom trade, Falcon Strategic Solutions и Vectura Trans.
Зенитпром је у свом почетку имао јако скромне приходе – 2019, годину дана од оснивање, укупно 175,000 евра. Међутим, већ 2020. године, након што су САД прошириле санкције Тешићу и његовим сарадницима, Зенитпром је остварио приход од 5,5 милиона евра, а затим и 34,5 милиона у 2021. години.
Представници Зенитпрома нису били доступни за одговоре на питања БИРН-а.
Послови са партнерима америчке владе
БИРН је идентификовао 13 испорука оружја које су ишле преко Зенитпрома за четири америчке компаније од 14. новембра 2020. године. Укупна тежина ових испорука је била 698 тона. Сву муницију је произвела фабрика Први Партизан из Ужица.
Последња пошиљка је послата 19. априла ове године компанији Global Military Products (ГМП), продужници Global Ordnance, регистрованој на Флориди.
У фебруару је америчка компанија ГМП објавила да је добила петогодишњи уговор вредан 750 милиона долара за испоруку „специјалне муниције и система оружја“ америчкој влади и њеним савезницима.
У уговору је прецизирано да таква муниција и системи наоружања „нису квалификовани у инвентару САД и да се користе за обуку, тестирање или испоруку америчким савезницима“.
„Ради се у оружју и муницији које нису произвеле чланице НАТО-а или бившег совјетског блока“, наводи се саопштењу за јавност компаније.
У августу 2021. Global Ordnance је потписао вишегодишњи уговор о сарадњи са Укроборнопромом, украјинском државном агенцијом која управља са преко 100 државних војних предузећа.
„Global Ordnance марљиво сарађује са владом Сједињених Америчких Држава како би помогао Украјини у њиховим најмрачнијим сатима“, саопштила је компанија тада.
У одговору на питања БИРН-а која се односе на сарадњу са српским трговцима оружјем, Моралес је истакао да је оружје које је његова компанија купила од Зенитпрома било за комерцијално тржиште САД.
Моралес је у прошлости и сам био у сукобу са законом – 2010. године нашао се на листи 22 трговаца наоружањем који су у САД били оптужени за покушај подмићивања министра у Габону, како би им обезбедио уговоре за извоз оружја у вредности од 15 милиона долара.
Акцију је спроводио ФБИ, али су оптужбе одбачене 2012. године након што порота није успела да донесе пресуду за седморицу оптужених, међу којима је био и Моралес.
Моралес се вратио у посао, основао Global Ordnance 2013. године и постао један од најважнијих играча у снабдевању Пентагона за наоружавање сиријских побуњеника, који су се у то време борили против Исламске државе у Ираку и Сирији. Тада је оружје углавном набављано од државних произвођача са Балкана и источне Европе.
Везе са најближим сарадницима Слободана Тешића
Компанија Валир доо је широј јавности постала позната након што се 17. јула теретни авион Антонов Ан-12 срушио у Грчкој носећи српско оружје за Бангладеш.
Ова фирма је регистрована само две недеље након што су САД прошириле санкције Тешићу и његовим сарадницима.
Као оснивач и директор компаније наведен је Стефан Чупковић, који је исте године постао и заступник представништва компаније Елванте Лимитед у Београду. Седиште компаније Елванте Лимитед је на Кипру, а њен директор је био Горан Андрић, један од најближих сарадника Слободана Тешића, и директор у неколико компанија повезаних са њим. Од децембра 2019. и он се налази под санкцијама америчке администрације.
Још једна компанија чији је заступник Стефан Чупковић, а која се доводи у индиректну везу са Слободаном Тешићем, јесте Лусор доо. Ова компанија основана је 23. септембра 2020. а седиште је на истој адреси као и седиште представништва компаније Елванте Лимитед, у Дипломатској колонији број 2.
Власник компаније Лусор је још један значајан сарадник Слободана Тешића – јеменски држављанин са српским пасошем Калед Хамед. Српски председник Александар Вучић, док је био премијер, Каледу Хамеду доделио је држављанство 2016. године прескачући редовну процедуру и позивајући се на „национални интерес“, објавио је КРИК.
Од 17. маја ове године седиште компаније Валир налази се у приватном стану у Херцеговачкој улици 14А, у Београду на води. Досадашњи правни заступници Валира, и подносиоци захтева у АПР-у, били су Сања Капетина, која је претходно представљала више фирми под контролом Слободана Тешића, као и Вера Диковић, пуномоћница Тешићеве ћерке Данијеле у фирми Емар.
Ова тек основана компанија појавила се на тржиштима која традиционално већ дуги низ година заступа највећа државна компанија Yugoimport SDPR. Валир доо највише извози у Азербејџан, Саудијску Арабију, и у САД.
Компанија Валир је у до сада пет евидентираних испорука у САД, у пословним аранжманима са две компаније – Nemo Arms и Erie Ordnance Depot – извезла укупно 17.520.000 комада муниције. Као и случају извоза Зенитпрома, сву муницију произвео је Први Партизан из Ужица.
Представник Валира, који није желео да се представи новинару БИРН-а, рекао је да су тврдње о везама са Тешићем “измишљотине”, а о томе како је фирма доспела на америчко тржиште, није желео да говори.
“Не бих коментарисао те непроверене информације. О тим измишљотинама и причама немам више ништа да кажем”, рекао је кратко за БИРН.
Слободан Тешић, господар рата у сенци
Слободан Тешић је рођен 1958. године у Кисељаку у Босни и Херцеговини и годинама носи титулу највећег балканског трговца оружјем. У периоду између 2003. и 2013. године налазио се на црној листи УН-а због кршења ембарга на извоз оружја у Либерију.
Српска напредна странка је 2012. дошла на власт, а већ следеће је Тешић скинут са црне листе УН-а. Те 2013. године Тешић је учествовао и на састанку између званичника министарстава одбране Србије и Либије, иако је у том тренутку још увек био под санкцијама УН-а. Само пет месеци касније његова фирма је добила дозволу за извоз у Либију.
Министарство спољних послова Србије му је 2014. доделило дипломатски пасош, а није познато да ли је пасош обновљен по истеку 2019. године.
“Не треба заборавити да је пре 2012. у јавности Тешић означен као један од највећих финансијера тада опозиционе СНС, међутим никада нисмо сазнали која је то количина новца, јер његове донације нису приказане у званичним извештајима напредњака. Сада је већ очигледно да је то била инвестиција у будућност, јер све што је до тада уложио у СНС вишеструко му се вратило у протеклој деценији”, каже за БИРН Иван Нинић, адвокат који се претходно годинама бавио темама корупције као саветник министра привреде и саветник директора Агенције за приватизацију.
Фирме повезане са Тешићем купују наоружање од државних фирми, а онда их извозе широм света. Медији су претходних година објавили бројне приче о томе да Тешић оружје купује по привилегованим ценама. О томе је говорио и узбуњивач Александар Обрадовић, бивши радник ваљевског Крушика.
Тешићево име се нашло и у депешама које је објавио Викиликс. “Постоји дугачка листа злочина који су у вези са овим човеком,” наводи се у документу који је објавио овај најпознатији узбуњивачки сајт.
Како би формално био скинут са “црне листе” САД, вашингтонска адвокатска канцеларија Венабле ЛЛП, која Тешића заступа у САД, ангажовала је 2018. године лобистичку компанију Sonoran Policy Group, ЛЛЦ.
Следеће године, након што су санкције проширене, правни заступници Слободана Тешића ангажовали су и другу највећу америчку адвокатску канцеларију Wilmer Cutler Pickering Hale и Dorr LLP из Вашингтона.
“Модел пословања Слободана Тешића је једноставан – има приступ одређеним државама и владама, има снажну заштиту власти у Србији, директори фирми наше наменске индустрије имају налог да његовим фирмама уступе робу по ценама које су на граници рентабилности, извозне дозволе су спремне и само је потребно да се региструје нова фирма”, каже адвокат Нинић и додаје да се против Тешића, упркос међународним санкцијама, не воде озбиљне и делотворне истраге и нико од његових блиских сарадника у Србији није ухапшен због штетних уговора по домаћу наменску индустрију.
“Комплетна ова хоботница је недодирљива и ужива кривично-правну заштиту коју спроводе појединци из врха МУП-а. Циљ је да се онемогући приступ информацијама о оствареним маржама, односно да се утврди на којим рачунима и у чијим џеповима завршава разлика у цени производа и колика се штета на тај начин причињава држави”, закључује Нинић.
Овај текст је измењен 8. августа 2022. како би се исправила ранија објављена непрецизна тврдња да је нова адреса Зенитпрома у исто време и кућна адреса Вере Диковић, Емаровог правног заступника.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 8, 2022
