Прочитај ми чланакНема тога шта Александар Вучић није (зло)употребио у својој политичкој каријери: од Војислава Шешеља, преко математичке сразмере "сто за једнога", до брата претученог у инциденту током "Прајда" или личних односа са Путином и Ангелом Меркел.
Интервју са његовом ћерком Милицом, међутим, најављен уочи изборне шутње на насловној Блица, скандал је који ће најдуже остати у памћењу, све и да Вучићу пође за руком да преобликује свест оних грађана који нису по његовом мераку.
Ништа спектакуларно нема у тој „Блицовој“ ексклузиви, објављеној под насловом: „Недостаје ми тата“. Неколико питања и неколико одговора девојчице којој недостаје време проведено са оцем, одлазак у биоскоп, шетња Кнез Михаиловом. Скандалозно је то што је у питању петнаестогодишња девојчица, чији „интервју“ су, баш као и објављивање „неблуроване“ фотографије, одобрили родитељи, или можда један од њих, онај који је целу политичку каријеру изградио на кључном уверењу да се баш он налази у центру свега и да је оно што је добро за њега, добро за све остале!
Ово није први пут да Александар Вучић злоупотребљава сопствено дете у политичке сврхе.
Пре четири године, гостујући у „Упитнику“ РТС-а, Вучић, тада први потпредседник Владе Србије, нагло је замлатарао смотуљком новина у руци (испоставиће се да је у питању „Таблоид“) и издекламовао:
„Донео сам нешто, што је моја срамота, што је мука за моју породицу, али и нешто што није добро за Србију. У држави где сам ја ‘диктатор’ пре десет дана објављен је новински чланак под називом ‘Женска момчад обљубљеног вође’ са сликом мог малолетног сина и његових другова, а у новинама стоји текст на две стране у којем пише како ја сексуално општим са својим 15-годишњим сином. Нико није реаговао, изволите новине па прочитајте… сад вас питам где је ваша правда, где је поштење у српским медијима…?!“
Сви су се згрозили, али нико није узео новине да прочита: где ћеш проверавати првог потпредседника Владе Србије.
Уместо текста из „Таблоида“, Вучић је преко својих налога на Твитеру и ФБ-у са јавношћу поделио снимак свог гостовања на Јавном сервису уз следећи коментар:
„Брутална злоупотреба малолетног сина Александра Вучића. Погледајте и кажите да ли је то нормално и докле више да се трпи медијски линч Александра Вучића и његове породице?!“
ЛЈуди су били згрожени: ко не би веровао лидеру најјаче партије.
У речи бившег министра информисања није сумњао ни НУНС, па је, без провере, оштро осудио „текст у коме контроверзни лист речитог имена оптужује потпредседника Владе за недозвољен однос са малолетним сином“! Саопштење су пренели Политика, Б92, Правда, Данас, Бета и Фонет. Нико од њих, од НУНС-а до Фонета, ни тад ни касније, није се бавио идентификацијом спорне реченица у тексту, па ни спорним текстом.
Највероватније би и та истина Александра Вучића издржала проверу времена, да Милован Бркић, познат као осетљиво и душевно биће, је ли, није пресавио табак и тужио човека који га је оптужио за скарадан текст – већ оне који су поверовали Вучићу на реч и то верификовали – саопштењем.
Зарад великог страха који је претрпео и подразумевајуће душевне патње изазване саопштењем, Бркић је на име нематеријалне штете од НУНС-а тражио износ од 1.000 динара.
Први основни суд је досудио Бркићу ту суму, али важније је факат да је „Суд увидом у спорни чланак магазина Таблоид број 275 од 3. маја 2013. године несумњиво утврдио да у истом нити једном реченицом није поменуто, нити је потпредседник Владе оптужен за недозвољене односе са малолетним сином“. Апелациони суд у Београду касније је преиначио ову пресуду (Првостепени суд се позвао на одредбе Закона о јавном информисању чија се примена односи на јавна гласила, а НУНС је удружење новинара, непрофитна организација, плус што се саопштење НУНС-а односи на пословни углед правног лица, а тужилац заштиту части и угледа захтева као физичко лице), али никад нигде није доведена у питање чињеница да Вучић на РТС-у није говорио истину.
Вучићева склоност ка искоришћавању других, уз занемаривање њихових потреба и осећања, апсолутно је неупитна. Сад видимо да скрупула нема ни кад су најближи у питању. Уосталом, кад премијер/председник или председник/премијер следећи пут почне да вапи како му насрћу на породицу, заголицајте меморију присећањем: колико сте знали или знате о Ђинђићевој, Коштуничиној, Тадићевој или Цветковићевој породици и сећате ли се иједне афере или злоупотребе у којој су актери њихови чланови фамилије, посебно – деца!
За већину људи деца су њихов живот; за неке су и алат опстанка на власти.
Ако тако злорабиш сопствену децу, колико ли те тек „боле уво“ за оне који ти нису ни род, ни помоз’ бог.
Грађане, хоћу рећи!
