Mnogo me više od prizemne demagogije, providne patetike i klinačkog foliranja za domaću političku (zlo)upotrebu nervira otužna servilnost Glavnog Stručnjaka na međunarodnoj sceni. To državničko i nacionalno nedostojanstvo postalo je tužni ukras njegovih susreta sa svetskim zvaničnicima, i što je njihov značaj, uticaj i rang viši, to je njegova snishodljivost izraženija.

Добро, стигао је и њему његов Холбрук, као и ономад Слободану, само што је овај Ричард леденог погледа вешто и функционално насмејан и са јасним задатком и планом. Изгледа да је Гренел на Стручњака оставио тако јак утисак да је и лоботомисаном напредњачком корпусу било јасно да је њихов миљеник ове сусрете окончао као мали од кужине. Отуда је Стручњак осетио потребу да се мало куробецне и објасни како укидање косовских такси и престанак лобирања Србије међ питорескним државицама да одустану од признања Косова нису на истом нивоу. Употребивши жаргонску и непреводиву синтагму „танте за кукурику“, нагласивши да код њега може само „танте за танте“.

Foto: Tanjug/AP/

Било би то милозвучно за све којима је стало до достојанства Србије да Стручњак није одмах заронио у пословично удвориштво. Истакавши да је „наша земља поштована, а не понижавана као раније“, сâм је склизнуо у понижење: Захваливши се председнику Трампу на великој пажњи коју нам је посветио ургирао је код Гренела да Трамп напише још неки твит посвећен Србији, те нагласио да је важно што је Трамп одвојио пет минута у седам дана да разговара о Србији, што ми морамо да поштујемо.

Мало прекасно схватио човек у чијим су рукама и колач и нож. Али никад неће схватити да се на пренемагање и удвориштво у свету дипломатије гледа као на слабост. Потоње испразно курчење пред својим стадом дугорочно ће му урушити углед и на домаћој сцени. У духу онога што је рекао Лао Це: „Ко стоји на врховима стопала, неће моћи дуго стајати мирно и усправно.“

А у духу поштапалице „танте за кукурику“ већ се показао ниво Стручњаковог достојанства. У Скупштини усвојен закон (?!) којим се потврђује споразум између Србије и Русије о враћању недостајуће 166. странице Мирослављевог јеванђеља тако што ћемо Русима да дамо чак седам слика Николаја Рериха, што је прећутано након Путинове посете Београду. С тим што је недостајућу страницу својевремено украо неки руски поп, а Рерихове слике легално биле у поседу Народног музеја. Јесте танте – али за гузанте. Браво, Стручњак!

Izvor: beogradski-glas.rs

Oznake: Aleksandar Vučić, Vladimir Putin, Donald Tramp, Milan Bečejić, Miroslavljevo jevanđelje, Nikolaj Rerih, Ričard Grenel