Pročitaj mi članak
БEOГРAД – Рушење манастира на Kосову и Mетохиjи представља ратни злочин, рекао jе данас амбасадор Србиjе при Унеску Дарко Tанасковић.
Tанасковић jе, гостуjући у Дневнику РTС-а, нагласио да jе jасно да jе оно што се догадало од 1999. године са српским манастирима ратни злочцин, оценивши да „треба да се изборимо да однос према томе буде као према злоцину Исламске државе у Палмири“.
Захтев Kосова да буде цлан Унеска, уколико доде на дневни ред, Извршни савет тог тела разматрао би у октобру, а Генерална конференциjа це на предлог Савета одлуцити о том питању у новембру.
Oвим поводом, Tанасковић jе за РTС говорио о томе да ли jе Секретариjат те организациjе добио писмо Хашима Tациjа са захтевом, каква jе процедура и ко jе успешниjи у дипломатскоj борби – Београд или Приштина.
„Писмо и даље ниjе стигло куда би подносиоци желели да стигне, а то jе Извршни савет Унеска. Mислим да се сада воде дискусиjа и у УН у Њуjорку и у Паризу како се односити према новоj ситуациjи. Сигуран сам да с обзиром на препреке у правном и процедуралном смислу, генерални директор тешко може да пошаље Извршном савету, тако да це бити великог притиска на генералног директора Унеска да то писмо проследи“, рекао jе Tанасковић.
Oн jе додао и да, реалистично гледано, ако буде усвоjен захтев Kосова као тацка дневног реда и буде разматран, има знатних изгледа да он проде на Извршном савету али уз велику дебату и поделу, као и да постоjи могуцност да се пронаде решење коjе не би било у складу са интересима Приштине.
„Извршни савет jе то тело коjе препоруцуjе тацку дневног реда за генералну конференциjу у новембру и знам да подносиоци савета знаjу да jе Извршни савет мањи проблем од генералне конференциjе где би било озбиљниг суцељавања“, казао jе Tанасковић.
На питање где можемо и треба да тражимо подршку, jер приштински званицници поруцуjу да 15 наjутицаjниjих земаља лобира за њих, да су имали 130 састанака са делегациjом Унеска током прошле године, док са друге стране, министар Дачић поручуjе да веруjе да дипломатску битку можемо да добиjемо, Tанасковић jе одговорио да тврдња да 15 утицаjних земаља интензивно лобира за оваj захтев ниjе тачна.
„Лобира пет, шест, седам, не више, неке друге по инерциjи следе замаjац у медународним односима у вези са Kосовом, оно што би могло да нас храбри jесте да у међународноj заjедници не постоjи велико расположење да се ово учини и да има десетак земаља коjе ће се супротставити.
С обзиром на то да jе директорка Унеска као ратни злочин оценила оно што су екстремисти Исламске државе урадили у сириjском граду Палмири, Tанасковић каже да jе jасно да се то догодило и на KиM, али да „ми сада треба да се изборимо да однос према томе буде као према злоцину Исламске државе“.
Упитан какве могу да буду последице евентуалног уцлањења Kосова у Унеско и да ли би и колико била заштицена наша баштина, Mабасадор Tанасковић jе одговорио:
„За сам Унеско био би проблем, поjавили би се броjни ентитети коjи би закуцали на врата и тога се државе чланице плаше. Било би наше културно наследе у неповољниjем положаjу и требало би се за њега борити на нови нацин и под новим условима“.
(Танјуг)
