Pročitaj mi članak"Uvek se prvo na primeru BiH vidi kada je na Balkanu kriza", piše dopisnik berlinskog "Tagescajtunga" iz Sarajeva Erih Ratfelder, prenosi "Dojče vele".
Он истиче да је пре неколико недеља поново било говора о рату у БиХ, као и да се ситуација у међувремену примирила, али и да је то пример колико је ситуација на јужним границама Европе и даље напета.
„Босна и Херцеговина, која је у последњих сто година три пута била главно поприште убијања у региону, још увек је сеизмограф за развој ситуације на том подручју. На преломној тачки – у Сарајеву – и данас се најбоље показују интереси међународних актера. Ту се не огледају само супротности суседних земаља – Србије и Хрватске – већ и ЕУ, Русије, САД – али и исламских сила: Турске, а у новије време и заливских земаља, попут Саудијске Арабије“, пише Ратфелдер.
Додаје да су конфликти између три табора у БиХ подгрејани мешањем са стране и да је дошло до појаве нових политичких играча који покушавају да на Балкану остваре своје интересе.
„Владимиру Путину је најважније православно становништво. Народи у Србији, Бугарској, Црној Гори, Македонији, али и у Грчкој, традиционално гаје велике симпатије према Русији. Многе од тих земаља зависе од руског гаса – у Србији и Републици Српској нафтна индустрија је у руским рукама. Референдум о одвајању тог ентитета од БиХ – што би могло да доведе и до рата – такође није немогућ“, истиче Ратфелдер.
Констатује да је последњих година и Турска постала активна у балканском региону.
„Председник Ердоган обећао је подршку муслиманском становништву у БиХ, Санџаку, на Косову, у Македонији и Албанији. У БиХ је чак обећао и војну подршку! Његова визија обнове Османлијског царства у суштини је религиозно прожета политичка офанзива, којој пак недостаје економска снага“, пише овај аналитичар и додаје:
„Но, када је реч о утицају на муслиманско становништво, Турци су добили конкуренцију која долази из заливских земаља и Саудијске Арабије. Значајно је и то што Арапи покушавају да своје фундаменталистичко тумачење ислама наметну пре свега у БиХ.
Турска и Емирати са својом религиозно обојеном политиком захтевају одвајање Бошњака од других народа – дакле поделу БиХ на три етнонационалистичка и религиозна нивоа. Они тако подгревају ситуацију у региону. А Запад? Европа мора да препозна опасност, која се поново ствара на Балкану“, закључује дописник „Тагесцајтунга“.
