Pročitaj mi članakMiloš Šaponjić zvani Šapa, Marko Živković zvani Buvac i Danijel Gmijović zvani Cafta optuženi su za napad na lidera Levice Srbije Borka Stefanovića, aktiviste ovog pokreta i jednog policajca u Kruševcu krajem novembra prošle godine. Iako su ranije osuđivani za različita krivična dela, a u ovom slučaju se sumnjiče da su naneli telesne povrede poput “preloma i iščašenja zuba” i potresa mozga, tužilaštvo ih tereti za nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Optužnica, do koje je došao Insajder, otkriva i da je tužilaštvo predložilo da se na spisku svedoka nađe i kruševački biznismen Goran Makragić koji je pre nekoliko dana zajedno sa Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem pravosnažno oslobođen optužbi za nelegalno iskopavanje šljunka.
Припремно рочиште у поступку за напад на лидера Левице Србије Борка Стефановића, активисте ове странке и полицајца у Крушевцу, Виши суд у овом граду заказао је за 16. јул ове године.
На оптужници су, како се наводи, Милош Шапоњић звани Шапа, Марко Живковић звани Бувац и Данијел Гмијовић звани Цафта. Сва тројица, како се види у оптужници, живе у Крушевцу, а претходних година осуђивани су за различита кривична дела.
Тако је Шапоњић раније осуђиван за неовлашћено држање дроге у мањој количини за сопствену употребу и неовлашћено држање ватреног оружја због чега је осуђен на условну казну у трајању од шест месеци.
Живковић је 2010. осуђен за напад на службено лице у вршењу службене дужности, а иако је тадашњим законом минимална казна за ово дело била годину дана затвора он је осуђен на четири месеца.
Две године касније, у новембру 2012, он је опет осуђен за напад на службено лице јавне безбедности и то на годину дана затвора што је према тадашњим прописима била минимална предвиђена казна.
Данијел Гмијовић такође има дужи низ кривичних дела иза себе. Наиме, он је 2009. због насилничног понашања осуђен условно, да би две године касније због кривичног дела противправно лишавања слободе прво био осуђен новчаном казном, да би затим ова казна била замењена затвором. Како се види у оптужници, у овом случају против Гмијовића је оптужба застарела.
Он је затим у октобру 2012. године осуђен и за разбојништво на казну затвора од три године коју је, како се наводи, издржао.
Већ крајем 2014. осуђен је на седам месеци затвора и то због кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности.
Само у 2017, Гмијовић је осуђен у чак два поступка и то због тешке крађе и тешке крађе чија вредност украдених ствари прелази износ од 450.000 динара.
За оба ова дела, како се види из оптужнице, иако раније осуђиван, Гмијовић је осуђен на кућни затвор.
Потрес мозга, прелом и ишчашење зуба…
Подсетимо, испред улаза у Месну заједницу “Расадник” у Крушевцу 23. новембра нападнут је лидер Левице Србије Борко Стефановић, тројица активиста овог покрета од којих је један малолетан и један полицајац.
Иако је само дан након напада на конференцији за новинаре Борко Стефановић испричао да је ударен металним предметом у потиљак, у оптужници се не помиње ниједан метални предмет.
Сам Стефановић као и Савез за Србију напад су окарактерисали као покушај убиства, док је председник Србије Александар Вучић и пре званичног саопштења полиције изјавио да су нападачи ухапшени и да су Стефановић и још два младића задобили лакше повреду.
Тужилаштво, међутим, у оптужници наводи да је осим лакших телесних повреда било и тежих. Тако је тужилац повреду Борка Стефановића, иако је довела до потреса мозга, окарактерисао као лакшу телесну повреду на горњој граници са тешком телесном повредом.
Стефановићеву повреду главе, тужилаштво је описало као “раздерно-нагњечену рану у потиљачном пределу главе”.
Бобан Јовановић, члан Савеза за Србију из Крушевца тог дана добио је тешке телесне повреде и то прелом и ишчашење зуба у горњој и доњој вилици, рану на горњој усни при чему је дошло до “лакшег потреса мозга”. Уједно му је, како се наводи, од удараца нагњечена кожа на левој бутини као и огуљена кожа на левој ушњој шкољци.
Повреде, али лакше, добио је и полицајац Дејан Палибрк који се убрзо нашао на лицу места и повикао: “Престаните са тучом, полиција”. Нападнут је у тренутку када је покушавао да одвоји нападаче од учесника јавног скупа.
“Том приликом га је Милош Шапоњић затвореном шаком ударио у пределу главе, иза леве ушне шкољке, наневши му лаку телесну повреду”, наводи се у оптужници коју је Више јавно тужилаштво у Крушевцу подигло 27. марта.
Иако раније осуђивани, после мање од месец дана пуштени из притвора
Иначе, сва тројица оптужних ухапшена су само дан након напада када им је и одређен притвор до 30 дана. Међутим, иако су раније осуђивани, а министар полиције их је означио као особе из „криминогене“ средине, они су 21. децембра пуштени из притвора.
Како је Суд тада образложио за Инсајдер, разлог за то је што су до тада у поступку испитани сви предложени сведоци и изведени бројни докази, али и то што је од напада прошло месец дана, па је искључен и основ о узнемирењу јавности.
Горан Макрагић као сведок?
Тужилац је у оптужници предложио и да се у току судског поступка саслуша и крушевачки бизнисмен Горан Макрагић кога је сам Борко Стефановић означио као организатора напада на њега. Макрагић је, подсетимо, у оквиру истражног поступка већ саслушаван, а како је тада пренео КРИК, он је негирао Стефановићеве наводе да је у пословним везама са осумњиченима рекавши да их познаје само „из виђења“.
Сам Макрагић био је у пословној вези са косовским бизнисменом Звонком Веселиновићем и Миланом Радоичићем, потпредседником Српске листе за ким је недавно тужилаштво у Приштини расписало потерницу због сумњи у учешће у убиству лидера ГИ СДП Оливера Ивановића.
Њих тројица, заједно са Иваном Стаменовићем били су оптужени за нелегално ископавање шљунка.
Они су оптужени да су у периоду од јуна 2011. до јуна следеће године учествовали у нелегалним ископавањима шљунка на Коридору 10 тако што су обезбедили средства за почетак тих радова, механизацију за ископавања и камионе за превоз ископаног материјала
У првом поступку који је против њих вођен пред истим судом у Пироту за то дело, у фебруару 2017. године сва четворица оптужених су ослобођени. Међутим, након тога, Апелациони суд у Нишу је наложио понављање поступка.
На поновљеном суђењу пред Вишим судом у Пироту средином јануара ове године осуђени су Веселиновић, Макрагић и Стаменовић док је Милан Радоичић, ослобођен кривичне одговорности. Коначну одлуку донео је Апелациони суд прошле недеље када је, како је потврђено КРИК-у, сва четворица правоснажно ослобођена.
Да ли ће Макрагић бити саслушан као сведок у поступку за напад на Стефановића биће одлучено тек 16. јула за када је у Вишем суду у Крушевцу заказано припремно рочиште које је, по закону, затворено за јавност.
На том рочишту, судија ће одлучивати и да ли ће се усвојити предлог тужилаштва да се међу доказима нађе и диск са задржаним подацима и оствареним телефонским комуникацијама за бројеве телефона у власништву оптужених.
Напад на Стефановића и остале био је повод да се у децембру прошле године организује први протест против насиља и то под паролом “Стоп крвавим кошуљама“ који су затим прерасли у протесте „Један од пет милиона“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 8, 2019
