Pročitaj mi članakSudeći po poslednjim odlukama pojedinih tužilaca, u Srbiji su praktično legalizovani brojni nezakoniti načini na koje vladajuće stranke dolaze do glasova. Poruka srpskog pravosuđa je da je tako na biračkom mestu dozvoljeno da vam neko sugeriše kako da glasate, da vam zvaničnik javno nudi asfalt u zamenu za glas ili da partije na vlasti koriste službene automobile javnih preduzeća (imovinu svih nas) za svoje potrebe u kampanji.
Независност правосуђа, у коју се куну највиши званичници ове државе, имала је прилику да се докаже много пута на делу, а последњи случајеви указују да на тужилаштва у борби за правну државу не може да се рачуна.
Најфрапантнији пример њиховог поступања је случај гласања у Убу, где је очигледно прекршен закон по више основа. Наиме, након прошлогодишњих парламентарних избора на друштвеним мрежама објављен је снимак на коме се види како једна жена наводи троје људи како да гласају.
Док су они пролазили обавезну контролу личних исправа и стављали потпис у бирачки списак, она их је стрпљиво чекала да узму гласачки листић, а онда им се приближила и проверавала за кога гласају. Некима од њих је чак узела листић и савила га пре убацивања у кутију. На све то чланови бирачког одбора нису реаговали.
Удружење за заштиту уставности и законитости (УЗУЗ) је тужилаштву доставило готово све неопходне информације о овом случају – бирачко место на коме се све догодило, име и презиме жене која је сугерисала бирачима за кога да гласају, као и насеље из кога су људи одвожени на гласање. Та огранизација је саопштила да су бирачи за глас у овом случају добијали 1.000 динара и пакет.
Достављајући поменуте информације, УЗУЗ је у многоме олакшао посао тужилаштву, али је годину дана касније кривична пријава коју је поводом тог случаја поднела организација ЦРТА одбачена.
Одлуку да одбаци кривичну пријаву донело је Више јавно тужилаштво у Београду, Одељење за корупцију, које до објаве овог текста није одговорило на питања “Нове” зашто је тако одлучило.
Дробњак асфалтирао пут за гласове СНС-у
Још један снимак показао је како владајућа Српска напредна странка долази до гласова.
Наиме, камера забележила је посету Зорана Дробњака, директора ЈП Путеви Србије, селу Кукуловац непосредно пре прошлогодишњих парламентарних избора. Становници тог села, који су 2017. на председничким изборима скоро стопостотно дали глас Александру Вучићу, прошле године запретили су бојкотом, јер нису добили пут. Како су рекли, то им је обећано у кампањи за председничке изборе.
Два дана пошто су мештани излашли у јавност са најавом бојкота, село је посетио Зоран Дробњак. Он им је обећао да ће „за 10 дана“ пут да буде направљен и поручио мештанима: „А сад да изађете да гласате“.
Због овог случаја организације Транспарентност Србија и Црта поднеле су кривичну пријаву против Дробњака због давања мита у вези са гласањем, али је Више јавно тужилаштво у Нишу, Одељење за корупцију, пријаву одбацило. Како је саопштила Транспарентност, у Решењу о одбацивању било је наведено да састанак мештана са Дробњаком “неформално вођен разговор….“.
Службени аутомобили јавних предузећа коришћени у кампањи
Одбачена је и велика већина кривичних пријава која се односила на неправилности током локалних избора 2018. у општини Лучане. Како је пренео портал 021.рс, ЦРТА је поднела више од 15 кривичних пријава против одговорних лица у јавним предузећима и установама чија су возила су била присутна током изборног дана у Лучанима.
На дан одржавања локалних избора у тој општини била и “шкода суперб” у власништву Владе Војводине.
Како је за лист “Нова” рекао Раша Недељков, програмски директор Црте, већина тих пријава је одбачена.
“Доказали смо да су возила, која су власништво различитих јавних предузећа и Покрајинског већа, били тамо у кампањи, а питање зашто, давали су опскурне одговоре – на пример, да су ишли тамо да проверавају како ради расвета, да су имали неки састанак у недељу… Велика већина тих кривичних пријава је одбачена”, навео је Недељков.
Од 24 кривичне пријаве само једна добила судски епилог
После прошлогодишњих парламентарних, покрајинских и локалних избора поднете су 24 кривичне пријаве против изборних права, а судски епилог добила је само једна, и то тако што је за кривично дело спречавање одржавања гласања изречена условна осуда.
Како је објавио портал Н1, 10 пријава се односило на фалсификовања резултата гласања, шест на уништавање докумената о гласању, пет на повреду права гласања и по једна за давање и примање мита у вези са гласањем, састављање нетачних бирачких спискова и спречавање одржавања гласања.
Подаци које је прикупио Републички завод за статистику редовним статистичким истраживањима не дају одговор на питање шта се догодило са остала 23 пријављена кривична дела против изборних права у 2020 – да ли је у тим предметима одбачена пријава, прекинута истрага, обустављена истрага или подигнута оптужница.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 12, 2021
