Pročitaj mi članak

SVE afere Vučićeve vlasti (2): Jovanjica i pad helikoptera

0

Vladavinu Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke obeležile su brojne afere proteklih godina, čiji epilog građani Srbije još uvek nisu dočekali. Portal Nova.rs objavljuje serijal tekstova o najvećim aferama koje su uzdrmale sam vrh države, a definitivno među onima koje se nalaze "u prvom redu" jeste slučaj zaplene skoro četiri tone marihuane na imanju "Jovanjica", zatim mahinacije sa prodajom oružja u "Krušiku", pad helikoptera i stradanje sedmočlane posade, čuveni slučaj "kantrimen", ali i smrt Ivane Bodrožić.

Иако су представници власти на разне начине покушавали да скрену пажњу са ових афера и јавност преусмере на неке “мање битне теме”, грађани Србије и даље чекају епилоге бар неких афера, а у које су несумњиво били умешани и људи из најближег окружења Александра Вучића. Екипа портала Нова.рс издваја неке од њих, а дефинитивно она која је највише пажње изазвала у протеклих годину и по дана јесте откривање највећег имања марихуане у Србији.

Случај “Јовањица” и брат председника

За аферу “Јовањица” српска јавност сазнала је крајем 2019., две недеље након хапшења власника овог пољопривредног газдинства Предрага Колувије, и то тек када је политичар Мирослав Алексић на конференцији у Народној скупштини указао на то да се МУП Србије није огласио поводом рекордне заплене дроге пронађене код Старе Пазове. Тада је Алексић указао и на наводне везе председника државе Александра Вучића и његовог брата Андреја са власником “Јовањице”. Истакао је и да има сазнања да је ухапшени Колувија након привођења звао брата председника Србије.

Иако је вештачење телефона Колувије демантовало наводе Алексића, у медијима се у више наврата говорило да је јасно да производња марихуане на овом имању није била могућа без знања државног врха. Додатну сумњу у све то изазвала је и чињеница да су поменуто имање протеклих година посећивали бројни политачари, међу којима је и садашњи министар полиције Александар Вулин.

И док државни врх на све начине покушава да се опере од “Јовањице”, у међувремену је подигнута и друга оптужница за овај случај и то против полицајаца и припадника Безбедносно-информативне агенције због учествовања у афери.

Са друге стране, у случају “Јовањица” имали смо помињања бројних високих полицијских фунционера, а чак је и председник Александар Вучић позивао поједине инспекторе на полиграф, и то баш оне који су открили аферу, а све то у циљу склањања сумње са његовог брата, који се упорно доводи у везу са “Јовањицом”.

“Крушик” и Бранко Стефановић, посредник у продаји оружја

Још једна афера која је изазвала велики потрес у државном врху јесте случај “Крушик” и нелегална трговина оружјем у коју је, наводно, био умешан Бранко Стефановић, отац министра одбране Небојше Стефановића.

Да се Бранко Стефановић бавио продајом оружја јавност је сазнала 2018. године, након писања недељника НИН. Тада се наводило да је фирма у власништву оца министра полиције, “Унитед БГ”, добила дозволу од Министарства трговине и сагласност Министарства унутрашњих послова да продаје оружје.

Иако је Стефановић, тада министар полиције, негирао ове наводе, новинари БИРН-а убрзо су дошли до нових сазнања. Они су објавили да отац министра није продавао оружје преко своје компаније, већ да је то чинио као представник фабрике “ГИМ”. Он је посредовао између фабрике “Крушик” у Ваљеву и купца оружја из Саудијске Арабије, а име Бранка Стефановића нашло се и у званичном захтеву који је “ГИМ” упутио фабрици “Крушик” ради прегледа робе.

Иначе, афера “Крушик” откривена је захваљујући узбуњивачу Александру Обрадовићу, раднику поменуте фабрике, који је открио да је отац министра полиције био повезан са фирмом “ГИМ” која је по повлашћеним ценама куповала оружје од ваљевског “Крушика”.

О овој афери писали су и страни медији, наводећи да је оружје које се продавало из фабрике “Крушик” завршило у рукама украјинске војске у рату у Домбасу.

Пад хеликоптера и “пијани” пилоти

У марту ће бити тачно шест година од пада транспортног хеликоптера Војске Србије Ми-17 из састава 890. мешовите хеликоптерске ескадриле, у коме је страдало седам особа на километар од аеродрома Никола Тесла.

Тог 14. марта 2015. у паду војног хеликоптера погинули су мајор Омер Мехић, капетан Милован Ђукарић, механичари заставници Небојша Драјић и Иван Миладиновић, лекар новопазарске болнице Џевад Љајић и његов колега анестетичар Мирослав Веселиновић, као и петодневна беба из новопазарске породице Адемовић, коју је требало да превезу у болницу у Београду, јер је била у критичном стању.

Посада је полетела 13. марта 2015. године, а због лоших временских услова ангажован је војни хеликоптер. Хеликоптер се срушио нешто пре поноћи, у ширем рејону аеродрома „Никола Тесла“ у Сурчину, а јавност је, потресена несрећом, захтевала одговоре због чега је дошло до трагедије.

Медицински транспорт бебе иницирао је министар здравља Златибор Лончар, а војну акцију тадашњи министар одбране Братислав Гашић, садашњи шеф БИА.

Гашић није позвао и обавестио кабинет начелника Генералштаба, како налаже строга војна процедура, на шта је и упозорен, већ директно бригадног генерала, команданта 204. ваздухопловне бригаде Предрага Бандића, који је затим позвао пилота. Прва процена Војске је била да су метеоролошки услови лоши, па чак и испод минимума за полетање, а Бандић је потом позвао свог команданта РВ и ПВО, генерала Ранка Живака, обавестио га о захтеву министра и првој процени услова.

“Разменили смо пар информација о хитности ситуације, условима, оствареној комуникацији о стању на терену, при чему ми је бригадни генерал Бандић рекао да има изричито наређење министра одбране за наведени задатак”, рекао је Живак током истраге коју је спровела Војска, писао је Инсајдер.

Хеликоптер је ипак полетео, а потом и пао. Прво питање на које је јавност тражила одговор било је: Ко је одлучио да хеликоптер слети на аеродром “Никола Тесла”, иако су контрола летења у Београду и пилот Мехић предлагали да то буде аеродроми у Батајници или ВМА?

Како је Инсајдер својевремено писао, само 20 минута пре слетања Мехићу је речено да је прихват бебе организован на Аеродрому “Никола Тесла”. Ова промена одлуке где ће се слетети и дан данас отвара бројне сумње. а поготово што је Бандић током војне истраге рекао да га је министар здравља Златибор Лончар обавестио да има намеру да присуствује слетању.

Сумњу да је овај догађај желео да се искористи у политичку промоцију додатно је подгрејала чињеница да су бројни портали и новине објавили вест да је акција успешно завршена, а потом је, након информације о погибији посаде с дететом, обрисали.

Ипак, тужилаштво је током истраге утврдило да нема кривичне одговорности. Са друге стране, таблоиди су након трагедије кривицу свалили на пилота Мехића, оптужујући га да је пијан возио хеликоптер. Тврдили су и да је алкохол у крви нађен код једног летача-техничара.

Случај “кантримен”

Лука Јовановић (21) погинуо је 25. јула 2014. године, када се с друговима враћао из града кући. Младићу се на Бранковом мосту покварио аутомобил, а он је тада са својим пријатељима гурао покварену ладу, када је на њега налетео возач кантримена и усмртио га, који се након тога није зауставио, већ је побегао са места несреће.

Цео случај у медијима је почео да се будно прати тек након што је отац настрадалог младића Бојан Јовановић, у знак протеста јер нема помака у истрази, данима протествовао на мосту, држећи Лукину слику у рукама.

Због удеса је месец и по дана касније ухапшен Марко Милићев у Кини и он је због несреће одслужио четири и по године затвора. Ипак, породица настрадалог младића ни дан данас није добила одговоре. Није објашњено због чега је првобитни снимак кантримена, за који се тврдило да је младић њиме ударен, замењен другим, на којем се види аутомобил друге боје.

Такође, и даље је мистерија ко је био власник “кантримена” којим је ударио младића, где је завршио аутомобил, али и ко је Милићеву помогао у бекству и скривању пре него што је ухапшен у Кини.

Ивана Бодрожић и смрт у “Хајату”

Ивана Бодрожић пронађена је мртва 11. децембра прошле године у соби 326 хотела “Хајат“ у Београду. Званична истрага утврдила је да је у њеној крви било кокаина и анестетика пропофола и да је преминула услед предозирања, а поступак је покренут против медицинског техничара Љубише Павловића са ВМА који се сумњичи да јој је продао лек.

Павловић је оптужен због крађе и продаје анестетика “пропофола”. Иако је званична истрага показала да се Ивана предозирала, њена мајка Нада Бодрожић у више наврата је тврдила да је њену ћерку неко убио леком “пропофол”. Она је због тога ћак ангажовала обдуценте у Новом Саду, који су, како је изјављивала, потврдили њене тврдње.

“Сигурна сам само у једно, а то је да Ивана није извршила самоубиство. Била је у љубави са Жељком Митровићем,власником “Пинка”, а он јој је обећавао да ће због ње оставити своју супругу”, изјавила је својевремено Бодрожићева.

Она је истакла и да ју је тог јутра, када је сазнала за смрт ћерке, позвао управо Митровић који је рекао да му нешто није у реду и да Ивана можда није добро.

Истицала је и да је полиција траљаво водила истрагу, те да надлежни органи крију истину о смрти њене ћерке.

Убрзо потом је мајка Нада пронађена мртва у смрсканом аутомобилу, а медији су тада писали да је погинула под мистериозним околностима када је ишла на кћеркин гроб. Наиме,  сведоци су тада навели да јој је аутомобил био преврнут на кров и смрскан као да је изгуран с пута, није било другог возила са којим се сударила нити је њен ауто имао назнаке судара.

Izvor: Nova

Oznake: , , , , ,