Švajcarski dnevni list iz Ciriha, Noje cirher cajtung, donosi tekst jednog od najboljih poznavalaca prilika u Srbiji, novinara Andreasa Ernsta. Već u podnaslovu postavlja se suštinsko pitanje: „Pritiskom, manipulacijama i kupovinom glasova Vučićeva partija se održava na vlasti. Ipak, Zapad stoji iza srpskog predsednika. Zašto?“

Аутор најпре описује след догађаја након избора, наводи оптужбе опозиције да су избори покрадени, а затим пише:

„Веће последице од манипулација на дан избора имају структурални проблеми српске демократије. Они принципијелно онемогућавају поштене изборе. ОДИХР (Канцеларија за демократске институције и људска права при ОЕБС-у) је онда такође установила да је приступ медијима, чију велику већину контролише режим, био изузетно неједнак. Државни апарат, који је прожет партијским војницима, користи своје ресурсе у корист Српске напредне странке и мобилише клијентелистички систем још много пре избора. Политиколози тај систем називају ’компетитивна ауторитарност’. Такмичење је додуше дозвољено, али се победник увек унапред зна.“

У чланку се констатује и следеће: „То што опозициони савез чак није могао да освоји Београд није узроковано само Вучићевим апаратом моћи. Понуђене алтернативе за њега нису могле да увере многе становнике главног града. Опозицији недостаје харизматична лидерска фигура, која би за собом повела грађане. То показује и осредња излазност од око 60 одсто.“

„Оно што хетерогени савез држи на окупу, јесте циљ да се Вучић скине с трона. Уосталом, програм (опозиције) је политички бескрван. Чињеница да једна од водећих фигура, Мариника Тепић, штрајком глађу жели да изнуди понављање избора у Београду – делује беспомоћно. Вучић би био заиста последња особа коју би импресионирао гест из арсенала ненасилног отпора.“

Швајцарски аутор констатује да се више може разумети разочарење опозиције реакцијама из Брисела и Вашингтона. „Тамо се изгледа спремају без задршке на још четири године Вучићеве власти“.

„Ако мора, он испоручи оно што треба“

У чланку се набрајају и критике из Брисела у којима се приближавање Србије Европској унији условљава отклањањем нерегуларности из изборног процеса, али и констатује: „Нема индиција да Вучић жели да реформише Србију како би приступила Унији“, преноси DW.

Аутор потом наводи изјаву америчког амбасадора у Београду Кристофера Хила, коме су „више засметали изгреди Вучићевих противника, него његова ауторитарна владавина“.

На питање зашто је то тако, аутор одговара: „То су разлози реалне политике због којих Американци рачунају на Вучића. Он је тај с којим хоће да спроведу процес нормализације односа са Косовом. То значи фактичко признавање бивше покрајине као суседне државе. Вучић одуговлачи тај процес колико год може. На крају крајева, то је адут који има у руци наспрам Запада. Међутим, ако мора, он испоручи оно што треба“. У тексту се наводи и пример попуштања у спору око аутомобилских таблица и подсећа да је исти спор летос довео до изгреда и повећања борбене готовости српске војске – а сада све иде глатко.

Притом се, према аутору, у Вашингтону и Бриселу не осврћу превисе на пропагандистичке пароле које опозицији пребацују „мајданизацију“, говоре о страном мешању, јавно изричу хвалоспеве руским тајним службама. „Призивање спољног непријатеља је позната Вучићева техника владавине“.

Љепојевић: Амбасадори се у српским земљама понашају као колонијални гувернериhttps://t.co/495ZC26kBY

— СРБИН инфо (@srbininfo) December 28, 2023

Izvor: Dojče vele

Oznake: Aleksandar Vučić, Brisel, Vašington, zapad