Прочитај ми чланак
Напетост у односима Цркве и државе, по питању косовске политике, све ће више да јача.
Писмо Синода СПЦ, којим шефа државе обавештава да је “недопустиво” упостављање границе између КиМ и остатка Србије “под маском интегрисаног управљања административним прелазима”, јача сукоб између Цркве и државе иако је за „Блиц“ у кабинету председника Србије и у СПЦ речено да сукоба нема.
Размимоилажење: Патријарх и председник
У СПЦ “Блицу” је незванично речено да они “не притискају власти”, већ да је Црква, која је увек била уз народ, само изнела свој став.
– Чак и када нисмо имали државу, Црква је била уз народ. Данас на Космету практично немамо државу, али имамо Цркву. Да није Цркве, не би било ни народа – кажу за “Блиц” у СПЦ.
И у кабинету председника Србије писмо Синода не доживљавају као потврду постојања сукоба између државе и СПЦ по питању Косова и Метохије.
– Црква је изнела свој став да треба сачекати одлуку Уставног суда о споразуму о интегрисаном управљању прелазима, а потом то усвојити у Скупштини Србије.
Улога СПЦ по питању Космета је консултативна, јер је Србија секуларна држава. С обзиром да смо у веома тешком тренутку, хтели смо да чујемо став свих релевантних фактора у овој земљи.
Као што је председник Николић тражио савет од Српске академије наука и уметности, исто смо питали и СПЦ – кажу у кабинету шефа државе.
Саопштење Синода је, према мишљењу верског аналитичара Мирка Ђорђевића, јак политички гест и, без сумње, представља мешање СПЦ у државне послове.
Дуел патријарха и премијера
Сукоб мишљења о Косову и Метохији постоји и између патријарха Иринеја и премијера Ивице Дачића. Након што је патријарх позвао власти да се захвале ЕУ и одбију чланство ако Србија треба да се одрекне Космета, премијер је рекао: „Нико нам неће вратити Космет ако кажемо – нећемо у Европску унију. Успели смо да се вратимо за преговарачки сто и било би потпуно погрешно да га сада напустимо“.
– Државни врх је, у духу претходних власти, започео преговоре и разговоре о Космету, али се СПЦ томе резолутно противи.
А Црква је веома утицајан фактор у животу српског друштва у целини, што се осећа у сфери и унутрашње и спољне политике – каже Ђорђевић, оцењујући да председник Србије Томислав Николић у даљим поступцима неће лако моћи да заобиђе вољу Цркве.
Напетост би, како каже, могла да спласне уколико би и црквени и државни врх показали спремност на одређене уступке.
Тон саопштења Синода, према Ђорђевићевим речима, не указује на спремност СПЦ да прави било какве уступке, што наводи на закључак да напетост између власти и Цркве може само да јача.
Синод је, иначе, после прошлонедељне седнице у проширеном саставу поручио властима како очекује да „ставе ван снаге све одлуке претходне владе донете на штету државних интереса, а без сагласности Скупштине Србије“.
Синод пита и „зашто представници државе Србије преговарају с Тачијем, за којим је расписана потерница због злочина.
Николић је потом прошлог петка разговарао са црквеном делегацијом у којој су били патријарх Иринеј, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ бачки Иринеј, када им је, према незваничним информацијама, пренео да “држава нема избора” и да је “прича с границама завршена”.
(Блиц)
