Прочитај ми чланакМилена Трговчевић-Прокић, бивша судија и оснивачица Правног факултета на Универзитету Унион, на рачуну у швајцарској банци „Credit Suisse“ имала је више од 400 хиљада швајцарских франака (око 270 хиљада евра) у време док је била судија, показују подаци из међународног новинарског пројекта „Швајцарске тајне“. Трговчевић-Прокић није одговорила на позиве и питања новинара КРИК-а.
Судија Милена Трговчевић-Прокић 2005. године отворила је рачун у швајцарској банци „Credit Suisse“, показују банковни подаци процурили у оквиру међународног пројекта „Швајцарске тајне“ у коме је учествовао КРИК. У то време Трговчевић-Прокић била је судија Петог општинског суда у Београду.
Највише новца на овом рачуну било је почетком 2008. године – судија је тада располагала са више од 430 хиљада швајцарских франака (више од 270 хиљада евра), показују процурели банковни подаци. Овлашћење да располаже новцем, како се види из процурелих докумената, имала је и њена ћерка Мина Прокић.
Швајцарске тајне
Истраживање „Suisse Secrets“ (Швајцарске тајне) засновано је на процурелим подацима о рачунима у швајцарској банци које је извор доставио новинарима немачког листа „Зидојче цајтунг“. У истраживању је учествовало укупно 48 редакција из 39 држава, а међу којима су новинарска мрежа ОЦЦРП и КРИК. КРИК је анализирао податке који имају везе са Србијом.
Грађанима Србије забрањено је да имају рачуне у банкама у иностранству без одобрења Народне банке Србије (НБС), а новинарима КРИК-а је из од ове институције речено да немају сазнања да је Трговчевић-Прокић имала рачун у Швајцарској.
Трговчевић-Прокић рачун је затворила 2015. Двадесетак дана раније на њему је било више од око 250 хиљада франака (више од 200 хиљада евра), показују документа из пројекта „Швајцарске тајне“.
Није познато откуд јој овај новац. Трговчевић-Прокић није одговорила на позиве новинара КРИК-а на интервју нити је одговорила на конкретна питања која су јој новинари послали.
Она је 2020. на лични захтев окончала дугогодишњу судијску каријеру.
Рачун у Швајцарској имали и родитељи
Судијини родитељи такође су имали рачун у Швајцарској од 1981. до 2005, показују процурели банковни подаци у које су новинари КРИК-а имали увид.
Каријера и сукоб интереса
Трговчевић-Прокић постала је судија 80-их година прошлог века, а радила је у више београдских судова – Петом општинском суду, Првом и Другом основном суду. Судила је у ванпарничним одељењима, у којима се воде поступци попут оставинских, утврђивања станарских права, поступци за лишење пословне способности, признања страних судских и арбитражних одлука. Била је и део радне групе која је радила на Закону о јавним бележницима којима је поверен део надлежности ванпарничних одељења.
Трговчевић-Прокић била је међу оснивачима Правног факултета на Универзитету Унион 2002. године, а оснивачка права касније је пренела на ћерку. Током 2006. на овом факултету је докторирала, а исте године постала је и чланица радне групе Комисије за националну стратегију правосуђа. До октобра прошле године била је професорка Правног факултета на Униону, када се пензионисала, речено је са факултета за КРИК.
Њен супруг Данко Прокић имао је успешну политичку и дипломатску каријеру. Био је дипломатски саветник некадашњег премијера Војислава Коштунице и амбасадор Србије у Словачкој. Радио је као шеф кабинета министра спољних послова Вука Јеремића и на тој позицији се задржао до промене власти 2012. године. Тада је постао амбасадор Србије у Шпанији и на тој позицији је био до 2017. године.
Из швајцарске банке није одговорено на питања новинара о конкретним рачунима и клијентима, али је саопштено да банка „послује у складу са свим глобалним и локалним законима и прописима“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 25, 2022
