Прочитај ми чланак
(Никола Тркља)
Више нема никакве дилеме, економска будућност и енергетска сигурност Србије лежи у сувој буковини, уљним шкриљцима и великом каналу на Морави. Јужни ток је једна велика заблуда, скуп и неисплатив, ствара потпуну зависност а осим тога реч је о једној заосталој и прљавој технологији.
Званични Вашингтон поручио је нама, али и осталима који су петљали око тог Јужног потока, да се „одмах прекину склопљени прљави послови који повећавају зависност од једног извора снабдевања енергијом” упркос томе што се чак и они залажу за „политику различитих дотока енергије”.
Ако занемаримо потопљене угљенокопе и илегалну сечу шума код Куршумлије, ми, као и пола Европе, другог извора сем руског гаса немамо. Како ћемо се грејати? Можда су Американци имали на уму чувене уљне шкриљце. Њих су нудили Украјини кад је тамо избио рат, рекавши да кад Руси заврну славине они ће часком послати бродове пуне шкриљаца.
У нашем случају амерички предлог би подразумевао да хитно почнемо и прокопавање великог канала на Морави јер ко би толике бродове превлачио по овим копненим коридорима српским. Од шкриљаца би правили нафту и мазут а онда та високоеколошка горива спаљивали и тако се зими грејали. Осим тога и ми имамо солидне залихе домаћих шкриљаца тако да би ове америчке могли одмах да реекспортујемо, најбоље на руско тржиште.
Годинама су околишали, стављали разне примедбе, потурали друге да нешто кажу, али данас смо бар начисто. Сад знамо шта је кључна мана Јужном току. Американцима се не свиђа. Не зато што није еколошки него из једног другог, знатно профанијег разлога, зато што је – руски. То је кључно, а све остало је мање битно и бацање прашине у очи.
Сетите се само приче о Набуку. То је гасовод који је имао све, „физибилити” студије, експерте, завидну медијску пажњу, чак и мапу, све сем – гаса. Кад је пропао Набуко почеле су приче о корупцији и неисплативости, да би коначно ЕУ наложила обуставу радова Бугарима док се не реше „спорна питања”. Јуче су то исто поручили и нама.
Тих спорних питања није било кад су Немци решавали проблем грејања нити су Американци показивали еколошку забринутост за Северни ток.
Прича о Јужном току, Америци, Русији, Србији и Европи врло је поучна а кроз њу се можда могу гледати и наше, српско-евро-атлантске интеграције. Политика лепо упакованих фраза и бесмислених формулација иза којих се крију огољени интереси. Неко ће рећи какве везе имају шкриљци, цеви, канали и цеви са нашом европском будућношћу.
Ево на пример, да је Путин чешће свраћао у наше крајеве Бајден би научио Вучићев број телефона напамет, можда би нам и Обама нешто поручио, а овај најновији и „најпозитивнији” извештај ЕУ о Србији стигао би у Београд пре пет година.
Политика је и трговина. Ако имаш некакве адуте можеш да преговараш а ако немаш ћутиш и трпиш.
(Политика)
