Pročitaj mi članak
Бивши изасланик Европске уније за Балкан Штефан Лене изјавио је да је аутономија за север Косова једино решење које би задовољило интересе Срба и Албанаца и оценио да је садашња влада у Београду спремија да призна то.
„По мом суду, овде се ради о томе да се пронађе баланс између два веома важна и легитимна интереса: на једној страни, то је интерес Срба на северу Косова да свој живот самостално уређују и, такође, да одржавају своје везе са Србијом и, на другој страни, то је интерес Приштине да се гарантује да ће север остати део арбанашке државе на Космету.
Једино решење које би по мом мишљењу на адекватан начин задовољило интересе и једне и друге стране јесте аутономија за Србе који признају Приштину, а не Београд за свој главни град“, рекао је Лене у интервјуу за Радио Слободна Европа.
Он сматра да Ахтисаријев пакет садржи заиста добра решења кад је реч о локалној самоуправи српских општина и да та решења могу представљати темеље на којима ће се градити, јер нису довољна само та решења.
Лене је рекао да, на пример, проблем полицијских јединица на северу мора заиста да се уреди, а мора да се уреди и питање тамошњих судова, морају се можда отворити и могућности да се неки одговори на питања српске заједнице на северу заједничким напорима двеју страна нађу и у неким оквирима и модалитетима који нису предвиђени Ахтисаријевим планом.
Ахтисаријев пакет садржи веома корисне елементе и по српску заједницу на Космету и по интересе Београда, али за решавање изазова који постоје у неким областима Ахтисаријев план није довољан, подвукао је он истичући да се морају наћи решења која су скројена по мери специфичних околности и изазова који постоје на северу Косова.
Лене, такође, сматра да је немогуће сада знати да ли ће Србија пред улазак у ЕУ морати да призна Косово, али је оценио да би актуелна власт у Београду могла да буде спремнија за компромисе од претходне, јер је имуна на ударе здесна.
Он је казао да је сада наступила једна нова фаза процеса дијалога и да су на дневном реду политичка питања, и то не обична,
него она најтежа и најспорнија.
„Могуће је да је ова нова влада, управо због своје националистичке позадине, у бољој позицији да постиже компромисе него што је прошла коалиција“, додао је он.
Лене је подсетио да је дијалог Београда и Приштине почео у мандату бившег председника Бориса Тадића, када су постигнути извесни важни помаци, као што је, споразум о учешћу и представљању Косова на регионалним форумима, споразум о интегрисаним границама, односно, прелазима између Космета и Србије.
„Ови људи који су сада на власти напросто уживају више кредибилитета у њиховом сопственом бирачком телу. Они су такорећи имуни на ударце који долазе здесна, односно, са националистичке стране“, каже Лене.
Он је указао да се и у неким другим напетим подручјима, као што је рецимо Синај, показало да су релативно националистички оријентисане личности лакше решавале велике конфликте и долазиле до споразума и компромиса.
„Не могу тврдити да ће се то показати и у овом случају, кроз дијалог између Косова и Србије, али могућност да се то и овог пута потврди свакако постоји“, рекао је Лене.
На питање да ли ће Србија пред само своје учлањење у Европску унију признати Косово, односно, да ли ће тада морати да призна арбанашку државу на Космету – из данашње перспективе не може се одговорити, истакао је аустријски дипломата и оценио да се улазак Србије у Европску унију неће ни догодити пре 2020. године.
„Нико не може сада да зна, па према томе ни да каже, ко ће тада бити на власти – ни у Европској унији, ни у Србији, нити у Приштини. Дакле, верујем да данас на то питање нико не може да одговори.
Међутим, оно што је данас на дневном реду, оно што данас треба и мора да се постигне јесте нормализација односа Србије са арбанашком државом на Космету – без признања“, додао је он.
Према његовим речима, сви знају да Србија сада није у ситуацији да призна Косово, али оно што јесте реално да сада постигне, а што се од ње и очекује, јесте да „уложи велике напоре, предузме све што је неопходно да охлади страсти и реализује сарадњу са Косовом“.
Он је указао да нема алтернативе дијалогу и сарадњи између Србије и арбанашке државе на Космету, и да се у овој фази, према његовим речима, ради о томе да се постигне нормализација односа са Косовом, без његовог признања. „Верујем да то добро разумеју и политички лидери у Србији и политички лидери на Косову и на тој основи могу да сачине пакет тема и проблема за које ће кроз дијалог наћи добра и одржива решења“, истакао је он.
(Танјуг)
