Прочитај ми чланакБуџет Чајетине је достигао износ од 2.235.000.000 и највећи је у историји те локалне самоуправе и, по глави становника, један од највећих у Србији.
Осамдесет одсто новца из општинске касе, како истиче Милан Стаматовић, председник једне од ретких опозиционих општина у Србији, одваја се за инвестиције, а свега седам одсто за плате запослених. Чајетина, како наводи, нема дугова и на буџетском рачуну има око 250 милиона динара, који ће бити уложени у капиталне пројекте, попут панорамске жичаре – гондоле, постројења за пречишћавање отпадних вода, куповину спортске хале „Wаи Таи“, комуналне и еколошке пројекте који су у току.
– Одговорним односом према грађанима, локалној самоуправи и инвеститорима, стварањем повољног амбијента за улагања, стварамо услове за подстицајни и равномерни развој Чајетине. Стално се повећава буџет, број туриста и инвеститора, али и становника, смањујемо број незапослених и сви параметри за вредновање успешности локалне самоуправе указују на то да је Чајетина веома успешна локална самоуправа. Због свега туга, бележимо повећање буџета – објашњава саговорник „Данаса“ коме су Чајетинци, на последњим локалним изборима, дали убедљиву подршку за четврти председнички мандат.
Које су то најважније инвестиције које би требало да завршите до краја године?
– По сваку цену завршићемо гондолу коју, без подршке државе, сами финансирамо са 13 милиона евра. Урадили смо све што је до нас и немамо више стрпљења, а ни пара да чекамо да се смилује Министарство грађевинарства, које нам прави огромну штету, а ми смо обезбедили новац у овој години за завршетак тог значајног пројекта. У првој половини 2019. требало би да буде завршено постројење за пречишћавање отпадних вода на Златибору, за које смо до Владе Словеније добили донацију од 1,5 милиона, а три милиона евра смо обезбедили из општинског буџета. Због лоших временских неприлика и киша, извођачи радова су каснили, али надам се да ће се радови убрзати. Нажалост, ни за тај пројекат нисмо добили новац од наше владе, већ нас је подржала Влада Словеније.
Велика инвестиција је куповина спортске хале „Wаи Таи“ на Златибору и чекамо да се у геодетској управи реши проблем ранијих хипотека. Надам се да ће то бити завршено до краја ове године и да ће општина Чајетина и формално постати власник хале, која нам је неопходна за развој спортског туризма. Са око 100 милиона динара завршићемо асфалтирање преосталих саобраћајница на територији целе општине и бићемо једини у Србији који ће имати све асфалтиране и уређене саобраћајнице. У току је реконструкција и изградња водоводне мреже и до краја ове године изградићемо резервоар на Златибору. Он ће служити као резерва за водоснабдевање Златибора и Чајетине и омогућиће поуздано и стабилно водоснабдевање, а вредност тог пројекта је три милиона динара. До краја године биће стављена у функцију и локација за нову аутобуску станицу у близини кружног тока на улазу у Златибор. Инвеститор који је купио локацију на којој се налази садашња и привремена аутобуску станица у центру Златибора, наменио је неколико перона на тој локацији за прихват путника. То значи да ћемо имати две станице – једну мању у центру и другу већу код кружног тока и магистрале.
Политички опоненти оптужују вас да распродајете земљиште на Златибору и да се на тај начин остварује највећи део прихода у буџету?
– Ми то радимо транспарентно и у складу са законом, планском документацијом, стратегијама развија и знамо да управљамо приходима и да их дугорочно користимо. Земљиште, које је нашим плановима предвиђено за продају, нудимо на лицитацијама како је то предвиђено законом. Постоји и оно грађевинско земљиште које су противправно користили власници суседних парцела, а које сада рационално користимо. Припајамо га основним парцелама или инвеститорима, који уредно плаћају своје обавезе Општини. Годинама смо развијали Чајетину корак по корак и улагали у пројекте који су доносили приходе. Ако улажете у инфраструктуру, ако сте истински сервис грађана и створите повољан амбијент за улагање, инвеститори то препознају и због тога улажу свој новац.
Кажу да сте кредитом од 7,6 милиона евра за гондолу „задужили генерације Чајетинаца“ и да је „Чајетина једна од најзадуженијих локалних самоуправа у Србији“?
– То није тачно. Од тих 7,6 милиона евра вратили смо скоро четири милиона евра и данас бисмо могли одједном да исплатимо тај кредит, али зашто бисмо то радили кад имамо повољне камате и кад тај новац можемо да употребимо рационалније. То су неистине и злонамерне информације које пласира „СНС“ са локалног и републичког нивоа. Позивамо их да објаве статистичке податке о локалним самоуправама у којима су они на власти, како би јавност била истинито информисана. Из Министарства финансија кажу да смо најзадуженија локална самоуправа, али не кажу и то да је наш буџет највећи по глави становника у Србији. И други параметри иду нам у прилог, јер свега седам одсто буџета се одваја за плате запослених, а 80 одсто за инвестиције. Имамо најмању стопу незапослености и највећи пораст запослености у ужичком региону, повећава се буџет, али се повећава број становника и новорођене деце.
Из године у годину на Златибору се све више гради и има оних који указују на урбанистички хаос на планини.
– Кад се у Србији граде ругобе од објеката и не води се рачуна о стиловима градње и њиховој усклађености са околином и кад такву градњу промовише Александар Вучић, онда је то напредак. Кад се на Златибору граде објекти и хотели, у складу са просторним плановима и законима, онда је то урбанистички хаос. Очигледно је да неко жели да прикаже Чајетину и Златибор као примере за урбанистички хаос и бесправну градњу. Било је одступања од грађевинских дозвола, али бесправне градње има само тамо где су њихови интереси и то на државном земљишту и највише бесправне градње је на парцелама ПК „Златибор“ и „Златибор туриста“. На приватним парцелама има одступања од грађевинске дозволе, али то је реалност у Србији јер закони, које је усвојила актуелна власт, дозвољавају да се легализује бесправна градња.
Чајетина је једина локална самоуправа која се противила новом „Закону о озакоњењу“ и затражила оцену његове уставности. То је коруптиван закон, који стимулише бесправну градњу и ставља у повлашћен положај оне који бесправно граде. У складу са законима и нашим плановима, дозвољавано градњу, али тешко је контролисати када такви инвеститори прикажу тавански простор, а после смање нагиб крова и добију две или две и по етаже. То је устаљени модел у Србији и они који се тиме баве знају како да заобиђу законе, а ми као локална самоуправа, која доживљава експанзију у градњи, нисмо у могућности да мењамо законе и да санкционишемо такве инвеститоре, који имају подршку са републичког нивоа.
Кад смо код републичког нивоа, односи Чајетине и Владе Србије су веома лоши. Имали ли изгледа да се побољшају?
– Мислим да нема, јер однос Владе према локалним самоуправа које нису део владајуће коалиције, међу којима је и Чајетина, говори о томе да власт нема искрене и добре намере према нама. Не видим њихову жељу да поштују демократска права и уважавају политичких разлика, јер председник државе шаље такве поруке. За њега су сви из опозиције лопови и криминалци и док је Александар Вучић на власти то неће ићи у добром правцу, јер су његове амбиције да покори целу Србију и да елиминише опозицију.
У таквим околностима намеће се питање да ли је стабилна чајетинска власт, коју чине „Здрава Србија“, чији сте ви лидер, и „ДСС“ и да ли може да одоли таквим притисцима?
– Наша скупштина је стабилна, јер су наши одборници часни људи који неће подлећи уценама, немају страха и економски су независни. Нисмо имали проблема ни раније, кад смо имали само једног одборника више од половине у скупштини, а сада имамо комотну већину и практично је немогуће да они уздрмају локалну власт. Тај принцип владавине „СНС“ који се своди на уцене и покушаје да финансијски угрозе локалну самоуправу, али и да уцењује бираче, погрешан је није га могуће спровести у Чајетини и на Златибору. То њих и нервира, јер им Чајетина, али и Шабац и Параћин пружају отпор. Имамо дугогодишње искуство, одговорност и политички морал и то грађани знају да цене.
Управо су се те три локалне самоуправе обратиле за помоћ Конгресу локалних управа Савета Европе, због сталних притисака СНС. Хоће ли то помоћи да се ситуација промени?
– Сигурно ће помоћи, јер премијерка се „сетила“ да позове на разговор градоначелника Параћина Сашу Пауновића и сугерисала му да ублажи своје излагање у тој европској институцији, што је он учинио. Међутим, ми смо поднели жалбу и она ће бити разматрана. Европски представници доћи ће у Србију и тражити изјашњење Владе Србије и, на основу тога и наше притужбе, донеће одлуку. То не иде у прилог актуелном режиму, јер ће се у тим контактима са европским представницима открити још много проблема са којима се суочавамо – од политичких и других притисака, дискриминације, изношења неистина у јавности, опструкције пројеката и ускраћивања буџетских средстава, усвајања незаконитих и неуставних одлука као што је уредба о Парку природе „Златибор“ и одлука о његовом проширењу, као и других проблема. Режим неће моћи аргументовано да одговори на наше притужбе и мораће да објасни како то мисли да уведе Србију у ЕУ са садашњим степеном демократије и владавине права.
Протест због Парка природе „Златибор“
Протест, због неуставног и незаконитог проглашења и проширења Парка приоде „Златибор“, којим „СНС“ жели да стави под своју контролу 80 одсто територије општине Чајетина, али и других проблема, који смо били најавили 2. јула испред Владе Србије, само је одложен.
Ако се до тада власт не уразуми и не повуче те одлуке, протест ће бити крајем септембра. Апсурдно је њихово објашњење да желе да заштите Златибор, јер су у тим решењима навели да се од укупно 647 квадратних километара, 520 километара квадратних налази под шумом и ниским растињем, а да је свега 1,6 одсто укупне територије Чајетине, која укључује и Златибор, под објектима. То значи да није тачно да је Златибор „преизграђен“. Неверовано је да наводе такве разлоге за заштиту, као да они више воле Златибор од Златибораца.
С друге стране, просечна густина насељености у Србији је 125 становника по квадратном километру, а у Чајетини само 22 становника, што значи да је огромна територија Чајетине ненасељена.
Споменик и протест СНС
Представници „СНС“ су нас оптужили да смо део парцеле на којој се налази споменик погинулима у „Другом светском рату“, на „Шуматном брду“, ставили под хипотеку због кредита за гондолу, што није тачно и организовали су протест. Какав је однос Општине Чајетине према том споменику, говори то што смо учествовали у изградњи пасареле према том спомен-обележју и цео комплекс, који је био запуштен, уредили и заштитили. А какав је немар државе према сопственој имовини илуструју штале, које се налазе на подручју кад се крене према Водицама, које су урушене. Ти објекти су огледало државе и питамо се какав би био однос такве власти када би „ставила шапу“ на Златибор.
