Pročitaj mi članak
Шта значи Вучићева “претња” када поручи странцима “нека нађу другог премијера”, шта је смисао око бескрајних објашњења у вези тзв. Заједнице српских општина на Косову и Метохији и шта су по својој суштини поруке у вези Грчке ових дана, теме су овог текста.
Вероватно се сећате да је Вучић у неколико наврата, можда најгласније у вези акумулационог језера Газиводе, поручио странцима да ће се супротставити, а ако странци истрају на својим захтевима, онда “нека нађу другог премијера”. Наравно да је срамотно те и такве странце истовремено називати “нашим великим пријатељима” од којих треба све учити, али овде ме интересује пре свега чиме то Вучић прети странцима?
Шта је то тако страшно за стране интересе, ако би Вучић поднео оставку, у мери да их сам Вучић упозорава да добро воде рачуна да ли је његова оставка у њиховом интересу? И да ли Вучић греши умишљајући да је то озбиљна претња за странце или је у праву?
Оно што Вучић има у виду и што је једино разборито објашњење његове претње, то је да нико у Србији не може да спроведе стране интересе као он. Или из нашег, српског угла, нико не може да изда српске националне интересе као Вучић. Не због тога што се неко сервилнији не би нашао, мада морам да кажем да то “сервилнији” тешко да је могуће по садржини спровођења страних интереса у Србији, али је могуће по спремности да се све уради одмах – него зато што ти други то просто не могу да ураде на начин да значајан део грађана није свестан издаје.
Ево, да не буде како се никада не слажем са Вучићем, мислим да је он у праву када сматра да има чиме да прети странцима. Стварно нико осим њега не би могао толико да спроведе страних интереса на штету српских. И о томе странци стварно морају да размисле.
Пре анализе прошлих и предстојећих расправа о формирању Заједница српских општина, да не би било неспоразума, увек наравно треба имати у виду да је реч о спровођењу Бриселског споразума, који по ставу Уставног суда није правни акт, па се због тога не може ни спроводити. Односно, сваки пут када чујете било ког политичара да говори о спровођењу споразума и о Заједници српских општина, он вам у ствари поручује да је власт сасвим изван и изнад Устава и закона Србије.
Заједница српских општина у креацији Yапада која је објављена у Бриселском споразуму нема апсолутно ниједну надлежност коју нема и свака општина сама за себе. Модерним речником речено, нема садржинске разлике између “формиране Заједнице српких општина” и фејсбук групе у којој би учествовали представници Срба на Косову и Метохији. То је апсолутно исто, или другим речима речено – заједница је ништа.
Па зашто је онда то као неки камен спотицања? Зато да би ништа изгледало као нешто. И да би се то ништа догодило одложено од осталих понижења која су спроведена (никад није сувишно поновити противуставно) у претходном периоду.
Овако се приказује да су жртве Србије оправдане добијањем заједнице српских општина, а тек ће се видети колико је то велики добитак, само ето временски прво губимо много, а касније ћемо много да добијемо. Када би све било једновремено, онда би се видело да губимо много, а не добијамо ништа. Осим што кршимо Устав и добијамо Вучића који је отворено ван закона.
Ничег другог ту нема. Једино се помаже хотелијерство у Бриселу и троше дневнице од пореских обвезника Србије, за све тужнија и неслушљивија пренемагања у извештајима наших телевизија из престонице ЕУ.
(Ово следеће није непосредно везано за Вучића, али је сродно.)
Знате оно „изузетак потврђује правило“? Е, па нема изузетка – правило да централна банка напада сопствену владу увек и без остатка када влада помисли да угрози захтеве ММФ-а, потврдило се и у Грчкој.
Централа банка Грчке је изашла са саопштењем да ће настати хаос ако се не уважи ММФ. По њима одбијање захтева ММФ-а проузроковаће: а) неконтролисани банкрот, б) због тога излазак из еврозоне и в) због тога излазак и ЕУ.
Одмах након два дана уследиле су демонстрације против грчке владе управо са реченицама преузетим из тог саопштења. Реално, то се ради обрнуто: прво се логистички припреме демонстрације, а онда САД дају сигнал Централној банци – сад! И ето, демонстранти не причају бесмислице, него сушту истину коју је саопштио врховни ауторитет саме Грчке за та питања.
Наравно, ништа од овога није тачно.
а) Супротстављање ММф-у није неконтролисани банкрот, зато што су приватни повериоци углавном намирени државним парама и сада државне институције воде главну реч на страни поверилаца. Дакле ништа није неконтролисано у смислу да постоји економска логика која тера повериоце на одређено поступање. Паре дате стварним повериоцима су и тако наштампане, па садашњи повериоци немају никакав ризик стварног губитка, јер ништа стварно нису ни уложили. Све је и даље веома контролисано од стране три субјекта ММФ, ЕЦБ и ЕК, који политички притискају Грчку, а иза којих стоје САД и нешто ипак мало мање Немачка.
б) Ако нема договора, не значи да је излазак из еврозоне нужан. Овај део изјаве рачуна на страх грађана шта ће бити са њиховом уштеђевином у еврима и тиме се провоцира смањење подршке влади.
в) Тек излазак из ЕУ нема никакву унутрашњу законитост са изласком из еврозоне, чак и када би до тога дошло. Шведска и Британија нису у еврозони, па шта. Наводим само оне државе које би могле да буду унутар еврозоне кад би хтеле.
У тим структурама, централна банка – банке – финансије, лежи лавовски део проблема. Чак већи него што су НАТО трупе и безбедносне структуре, како у Грчкој тако и у свим другим државама које су неоколонизоване или се ради на њиховом освајању.
Оно што је основна нит у свим новијим догађајима око Грчке, то је да су САД прешле у фазу рушења Ципраса и ту неће бити стајања. Очигледно је њихова процена да Ципрас мора да нестане пре парламентарних избора у Шпанији, који се одржавају крајем ове године.
Заједничко свим овим темама је то да је противник предвидљив и то је главно оружје против њега. Још кад би наши интелектуалци личили на Мандушића Вука, где би нам био крај.
Извор: fsksrb.ru
