Pročitaj mi članakKako se Tramp pre svega ponaša kao menadžer, da li mu zvanični Beograd može nešto ponuditi kako bi u završnici dijaloga sa Prištinom, Sjedinjene Države ipak stale na stranu Srbije
Када је у новембру 2016. године Доналд Трамп изабран за председника САД бројни светски аналитичари су били сложни у оцени да се могу очекивати неочекиване одлуке од новог шефа Беле куће. Он је то и демонстрирао кроз бројне потезе које је повлачио у претходних нешто више од годину и по дана, од када је на челу највеће светске силе. У том смислу, једна изјава америчког амбасадора дата српском јавном сервису можда буди наду да може доћи и до промене става вашингтонске администрације у вези косовског питања. Како се Трамп пре свега понаша као менаџер, да ли му званични Београд може нешто понудити како би у завршници дијалога са Приштином, Сједињене Државе ипак стале на страну Србије?
Foto: Tanjug/AP
Дуго је владало убеђење да је америчка спољна политика попут брода који плови устаљеним курсом са кога нема скретања. То је све демантовао Доналд Трамп.
Томе у прилог говоре и његове одлуке да САД изађу из УНЕСКО, климатског и иранског споразума, Савета УН-а, премештања америчке амбасаде у Израелу из Тел Авива у Јерусалим.
Готово да за његове одлуке влада максима – очекујте неочекивано.
Када је у питању Србија, већ 10 година влада убеђење да су САД овде завршиле своју мисију оног тренутка када је једнострано проглашена независност Косова. Међутим, Београд, са пуним правом, узимајући у обзир историјско и међународно право, уз мање или више успеха тврди да није готово, док није готово.
foto: tanjug/ap
Да нада у промену курса америчке политике, када је у питању Косово, можда постоји јесте и најновија изјава амбасадора САД у Београду.
Кајл Скат је за РТС нагласио, по први пут, да је јасно да ни Београд ни Приштина неће добити све што хоће, већ да је важно да обе стране дођу до компромиса.
– Зато је толико важан овај дијалог који води ЕУ. Мислим да мора да уђе у интензивнију фазу, ја се надам да ће доћи до компромиса, можда чак и ове године – рекао је Скат.
Он је додао да је недавна изјава да САД желе да охрабре Београд и Приштину да дођу до компромиса „део садашње спољне политике САД“.
Тумачећи ову изјаву, каријерни дипломата Зоран Миливојевић рекао је за Телеграф.рс да Америка већ неко време разматра ситуацију у вези са дијалогом Београда и Приштине, те да су на становишту да се цео процес не може решити без Србије.
foto: screenshot
– Једино што може је да се направи неки компромис и да Србији мора да се изађе у сусрет. То је суштина и Скатова изјава потврђује оно што се већ неко време ваља у Америци – напоменуо је Миливојевић.
Он каже да америчка администрација почиње да размишља и да се понаша реалистички у односу на раније и да ствари назива каквим јесу.
– Једина је могућност ако желе да заврше неки посао, везано и за ову неуралгичну тачку, онда је то да Србија мора да се уважи и да се пронађе решење које ће задовољити и српске интересе. То не значи да ће они одмах одустати од признања, али то значи и да то признање не мора бити коначно у оном облику који би подразумевао апсолутно суверенитет и територијални интегритет Косова и чланство у УН по сваку цену. То је нешто што иде у правцу компромиса и проналажења решења – рекао нам је овај каријерни дипломата.
Светски медији истичу да Трамп управља Америком као да је то његова компанија. У том смислу, питали смо Миливојевића, да ли постоји могућност да изађемо пред Трампа са неком понудом, која би га привукла на нашу страну.
– Трамп се понаша као менаџер најуспешнијег предузећа на свету и жели да то тако остане. Он нема савезнике у концепту „Америка пре свега“ и хоће да му салдо буде у плусу. То важи и за спољну политику. Он ће се сусрести са Путином у Хелсинкију 16. јула. Према томе, он потпуно наступа са реалистичких позиција и јасно му је да постоји троугао Русија-Кина-Америка и све оно што је у америчком интересу он ће прихватити независно од тога шта је било претходно стање – каже Миливојевић.
Према његовим речима, нису немогући преседани.
– Шта ми можемо да понудимо? Морамо да затворимо њихов интерес на овом подручју. Али, морамо да препознамо шта је то. А, њихов интерес је да овај простор буде прозападни и да не доводи у питање њихов безбедносни интерес – закључио Миливојевић.
С друге стране, професор ФПН-а и потпредседник Центра за спољну политику Драган Ђукановић каже да суштински неће доћи до промене става САД према косовском проблему.
– Али, очигледно са САД виде да не би било добро да Србија у овом процесу нормализације буде та страна која ће све да изгуби. У том контексту се тражи некаква мера компромиса – рекао је за Телеграф.рс Ђукановић.
СРБИЈА МОЖЕ ПОСТАТИ БАЛКАНСКИ ЏИН: Губе позиције они који су Балкан чинили "буретом барута"! https://t.co/S1igmlOWgB
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 2, 2018
Он напомиње да су САД суочене са чињеницом да велики број држава није признао једнострану проглашену независност Косова.
– У том смислу ће се тражити неко коначно решење нормализације. Зато је реторика и ублажена. Мислим да САД увиђају колики је значај нормализације односа између Београда и Приштине за укупну стабилизацију прилика у региону Западног Балкана, зато су и спремне да дође до неке врсте компромиса – каже Ђукановић.
На нашу констатацију да Трамп доноси одлуке које су често у супротности са досадашњом америчком политиком, Ђукановић истиче да у претходних годину и по дана нисмо видели никакав суштински заокрет када је у питању Западни Балкан.
– Нити смо могли да уочимо промену спољне политике према региону. Напротив, и даље остају исти приоритети америчке спољне политике – сматра потпредседник Центра за спољну политику и професор ФПН.
Према његовим речима, ми нисмо у таквој врсти преговора да бисмо понудили Трампу било шта.
– САД је битно да процес, који је отпочео 2008. године, буде пацификован захваљући пуној нормализацији односа Београда и Приштине, како би се избегла било каква могућност нестабилности. Нема ту никакве суштинске промене, мада ми увек читамо некакве скривене поруке у одређеним поступцима, али заправо тога нема – истакао је Ђукановић и додао:
– Када погледате, они и даље инсистирају на проширењу НАТО на Западни Балкан. Видели смо случај Македоније, колико је убрзан процес и колико ће у наредном периоду инсистирати да БиХ чим пре уђе у Алијансу. Постоји нека врста континуитета са ранијим спољнополитичким деловањем.
