Pročitaj mi članak
(Политика, фото: Танјуг)
Мишљења правних стручњака подељена – за једне скуп у Звечану легитиман али не и легалан, други указују да Бриселски споразум и Декларација Срба са севера представљају само политичко питање
После конституисања привремене Скупштине Косова и Метохије тешко је просудити ко је, формално-правно гледано, у праву – Срби са севера, који се у својој одлуци позивају и на Устав Србије, премијер Ивица Дачић, који оцењује да је њихова одлука неуставна или Демократска странка Србије (ДСС), која сматра да је реч и о легитимном и о легалном акту.
Ни стручњаци за уставно право нису сагласни.
За једне је тај потез Срба „чисто политички потез”, па се не може тумачити из угла права, а други указују да на територији Косова Устав Србије не важи, па корак који су Срби предузели са становишта Устава Србије није законит.
Владан Кутлешић, професор уставног права на Универзитету „Мегатренд”, сматра да је конституисање привремене Скупштина КиМ легитиман чин, „јер Срби на Косову и Метохији имају право да се позивају на Устав Србије”, али није законито, „јер легално, позивање на прописе Србије на том делу наше територије не важи”.
„Правно посматрано, све док је на снази Резолуција 1244 СБ УН, на Косову не важи Устав Републике Србије, као уосталом ни Устав Косова, него искључиво режим који прописује Еулекс и Унмик, који су Албанци, после проглашења независности, довели у питање”, објашњава Кутлешић. Он додаје и да је, по Резолуцији 1244, Устав Србије, за разлику од мишљења Албанаца који тврде да је трајно престао да важи, суспендован, да је територија Косова стављена под међународни надзор, тако да се, „правно тумачећи, на њој не примењује наша власт и наши прописи, док се проблем не реши”.
Због тога, Кутлешић даље каже да је премијер Дачић у праву када изјављује да конституисање привремене скупштине „није у складу са законима и Уставом Србије”, јер Србија, према Резолуцији 1244, на том делу територије нема ефективне надлежности.
Правно посматрано, од Резолуције 1244 и од Кумановског споразума, цела територија Косова, па и тај део територије, формално је у саставу Србије.
Наш други саговорник, који је такође експерт за уставно право, а који није желео да га именујемо, сматра да је сасвим беспредметно говорити са становишта права о томе да ли је тај чин Срба у Звечану легалан или не. Све је у вези с Косовом, како истиче, изашло из важећег уставно-правног поретка, па је то „чисто политичко питање, и Бриселски споразум и акт који су Срби прекјуче предузели да би се супротставили политичком споразуму из Брисела”.
У Декларацији о оснивању привремене Скупштине АП Косово и Метохија, иза које су стале све политичке опције севера Косова, записано је да је та скупштина представничко тело грађана Републике Србије у АП Косово и Метохија, који поштују устав и законе Републике Србије и који право на територијалну аутономију обављају у оквиру устава и закона Републике Србије. У предузимању оваквог корака Срби су се позвали на повељу УН, Хелсиншки завршни акт и Резолуцију 1244 СБ, али и на члан 2. и 12. Устава, као и на чланове 88. и 89. Закона о локалној самоуправи.
Члан 2. Устава говори о томе да су грађани носиоци суверености у Србији, да они своја права остварују путем народне иницијативе и референдума, преко свог народног представништва. Члан 12. дефинише право грађана на територијалну аутономију.
„Позивати се на право грађана на вршење суверености, непосредно или посредно, представља једна опште место”, каже експерт који није желео да га именујемо, а који предвиђа да су се на то начело позивали амерички и француски држављани када су покретали своје грађанске револуције да би створили своје данашње модерне државе.
Поменути чланови закона односе се на сарадњу јединица локалне самоуправе и на њихове асоцијације, формиране ради остваривања заједничких интереса.
