Фото: Драгана Удовичић

Како то да се помирење и интервју догађају баш када Курир води агресивну кампању да улети у Политику и Новости.

Погодило ме је, увредило, разочарало – шта год – то што је Томислав Николић дао интервју Куриру, и то на читаве три странице. Био сам у потпуном шоку, јер ми је у моменту слика о Томиславу Николићу као моралном човеку, Србину Шумадинцу, који се држи одређених принципа – пала у воду. Чак и да узмемо чињеницу да је политика делатност у којој постоје разне врсте трговина и да је сама по себи неретко неморалан посао – што никако не би смела да буде – ипак, ово што је председник државе урадио озбиљно је показало сав чемер српске политичке сцене.

Дакле, дневном листу који је месецима водио најпримитивнију могућу кампању против тог истог Томислава Николића, Томислав Николић је без блама изашао у сусрет и дао је ексклузивни интервју, а да му уредништво тог листа није макар написало „извини, Томиславе, претерали смо“. Да се разумемо, свако нормалан увек је за помирење, али у овом случају Николић се није свађао са Куриром, већ је Курир кренуо у једну монструозну ничим изазвану кампању против председника државе.

После текстова да Драгица Николић пљачка пореске обвезнике ове државе за своју фондацију, после текстова како је забранио прелет авионима преко Бајчетине, после текстова о његовим наводним везама са оним бугарским тајкуном Цветаном Василевом, који је купио параћинску стаклару, те на крају после сумануте кампање да је извесној старлети направио дете – после свега дати интервју таквим новинама дубоко је неморално и срамно, а слободно се може поставити и питање: шта је цена тога? То би било исто као када би, рецимо, Вучић дао интервју за Таблоид. Такође, не мали број нас стао је у одбрану Николића од такве кампање и данас од тог истог Курира преживљавамо готово свакодневне бесомучне нападе и увреде, па испада да је све нас лагано пљунуо онај кога смо бранили.

Такође, низ још питања и констатација могу се извући из ове приче. Рецимо, да ли ово значи да – уколико иза неког дневног листа стоји амерички капитал, као, рецимо, иза Курира – они могу сваког да рекетирају и уцењују, и да им се такво понашање још и исплати? Шта је Николић желео овим интервјуом да добије? Да ли да смири негативну кампању против себе, чиме је показао да се ње плаши, или тиме што ће том истом Куриру учинити нешто заузврат?

Како то да се интервју догађа баш када Курир води агресивну кампању да улети у Политику и Новости и како је могуће да се председник државе у једном таквом великом и ексклузивном интервјуу уопште не оглашава о тој теми? На крају крајева, како то да га у интервјуу ништа нису питали за то ванбрачно дете, с обзиром да је на основу Шешељеве изјаве Курир данима инсистурао да је Николић отац ванбрачног детета, и то не једног, већ два? Зар то није нека ексклузива?

О самим порукама које је упутио у интервјуу не желим да судим. Не желим ни да коментаришем коме их је упутио и зашто, мада је то углавном јасно. Свако има право на своје мишљење и на своје виђење политичке ситуације. Мене само занима шта је позадина свега тога? До јуче га је Зорана Михајловић у том истом Куриру, заједно са њеним новинарима, развлачила на фронцле. Да ли је можда дошло и до помирења Томе и Зоране? И да ли сада креће фронтални удар на све најближе Вучићеве сараднике, које тај исти Курир одавно сатанизује, али и на самог Вучића?

Ех, заклела се земља рају да се тајне све дознају.

Извор: Нови Стандард – Владимир Ђукановић

Oznake: Vladimir Đukanović, Kurir, tabloidi, Toma u Kuriru, Tomislav Nikolić