Pročitaj mi članak

Srpska: Podržati Krajišnika za reviziju presude; Hrvatska: Srbi, građani bez prava

0

momiclo-krajisnik

(Бета)

Председник посланичке групе и члан Главног одбора Савеза независних социјалдемократа (СНСД), Жељко Мирјанић затражио је данас подршку Републике Српске (РС) и БиХ хашком осуђенику Момчилу Крајишнику да поднесе захтев за ревизију пресуде којом га је Тирбунал у Хагу осудио за ратне злочине.

„То је важно како би се дошло до истине, јер та ревизија може дати нека нова сазнања и одлуке и њих можемо очекивати“, казао је Мирјанић новинарима и нагласио да су омогућавање приступа информацијама и давање друге подршке у складу с уставном и законоском обавезом РС и БИХ.

Он сматра да је Крајишник врхунски сведок ратних догађаја, али и рада Тужилаштва и суда у Хагу, због чега му треба омогућити да остави сведочанство о тим догађајима „које би служило и политичарима, и историчарима, и медијима за утврђивање истине“.

Мирјанић је указао и на „људско право Крајишника да тражи ту врсту помоћи БиХ“.

Он је оценио да Крајишник, као први председник првог сазива Народне скупштине Републике Српске, има „историјску заслугу“ за доношење закона који су верификовани у Дејтонском споразуму, укључујући законе и Устав РС.

Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.

Крајишник се у петак вратио на Пале, пошто је пуштен на слободу из британског затвора где је издржао две трећине казне од 20 година затвора.

Крајишника који је ухапшен 2000. године, на ту казну је 2006. године осудио Трибунал у Хагу због ратних злочина над несрпским становништвом током рата у БиХ: истребљења, убистава, прогона на политичкој, расној или верској основи, депортације и нечовечног поступање, и због злочина против човечности.

Крајишник је авионом Владе РС у петак допутовао из Београда у Бањалуку, а затим је владиним хеликоптером превезен на Пале где је неколико хиљада људи било на свечаном дочеку који је приредила Српска демократска странка (СДС), чији је он један од оснивача.

Крајишник је тада рекао да ће ове или почетком идуће године поднети апелацију за ревизију пресуде Трибунала којом је осуђен за ратне злочине у БиХ јер је „нашао нове доказе“ да „докаже правду“ и да није ратни злочинац.

Домаћин дочека, лидер СДС Младен Босић, рекао је у петак да верује да ће Крајишник „победити хашки Трибунал који је политички суд и доноси политичке одлуке“.

Miodrag Linta_2

Хрватска дискриминише избегле Србе
Коалиција удружења избеглица је данас оценила да хрватски Програм стамбеног збрињавања избеглица дискриминише Србе, а фаворизује Хрвате из Босне и Херцеговине који живе у Хрватској.

У саопштењу које је потписао председник Коалиције Миодраг Линта, од Хрватске се захтева да изједначи права Срба и осталих, и омогући им остваривање станарског права под истим условима.

„Хрватска треба да укине дискриминаторске услове за добијање стана кроз Програм стамбеног збрињавања, да обезбеди исту откупну цену по квадратном метру каква је била деведесетих година и да обезбеди правичну надокнаду за одузето станарско право за све избегле Србе који не желе или не могу да се врате у Хрватску“, каже се у саопштењу.

Уз то, стамбено збрињавање избеглица није уређено на јединствен начин јер је рок за подношење захтева за подручја захваћена ратом трајно отворен, док је рок за подручја где није било сукоба истекао у суботу, 31. августа.

Коалиција удружења избеглица подсећа да избегли Срби, да би стекли право на стан, морају да докажу да од 8. октобра 1991. године нису били власници или сувласници куће или стана било где, док је за Хрвате из БиХ услов био да немају други стамбени објекат само на подручју Хрватске.

Уз то, Срби морају да дају изјаву да желе да се врате у Хрватској што се такође не тражи од других избеглица.

У саопштењу се наводи и да је за Србе који се одлуче за повратак висока откупна цена станова – 400 до 600 евра по квадратном метру, док а Хрватима избеглим из БиХ Хрватска поклања станове и куће које су добили кроз Програм стамбеног збрињавања.

Коалиција удружења избеглица подсећа да је Бечким споразумом о сукцесији СФРЈ, који је потписала и Хрватска, станарско право дефинисано као имовинско, те би морало да буде враћено свима, без обзира на националност, указује се у саопштењу.