Pročitaj mi članak
Србски патриотски покрет „Србска акција” је издала у саопштење које редакција Србин.инфо преноси у целости:
„Европска унија нам се од стране паразитских власти и свих мондијалистичких фанатика представља кaо једна идилична мултикултурална заједница којој треба да се придружимо у циљу опстанка и благостања србског народа.
Притом, сами чиновници ЕУ се не труде толико колико се у стварању такве представе труде политичари који владају Србијом. Представници ЕУ с времена на време посете нашу земљу, издају неколико наређења или укажу овдашњој јавности на то шта још треба учинити како бисмо постали евроунијатска држава. Приметно је, међутим, да они притом не показују никакву посебну жељу да нас заиста и приме у чланство. Ствар не може бити једноставнија: они диктирају услове, а ми ако желимо чланство, испунићемо их, а ако не – ником ништа, остајемо изван Европске уније.
Чланство у ЕУ нуди одређене повластице, али и намеће бројне обавезе. С једне стране, ми се уласком у ЕУ одричемо суверенитета и националног идентитета, а са друге стране добијамо: увођење криминала у легалне токове, могућност поједностављеног исељавања из домовине, имигранте из Африке и Азије, јефтинију робу из увоза, генетски модификовану храну, могућност да легално набављамо опијате, политички коректну „слободу“ говора, стандардизован Болоњски систем за стицање квалификација за јефтину радну снагу, хомосексуалну пропаганду у школама и право на склапање противприродних истополних „бракова“, дестигматизацију абортуса, „људска права и слободе“ за педофиле, као и слободу исповедања сатанизма.
Масовни медији у Србији, као и „проевропски“ политичари, за разлику од својих бриселских колега, показују знатно већи ентузијазам што се тиче уласка Србије у ЕУ. Било какав, па и најмањи напредак, пропраћен је медијском еуфоријом и свеопштим весељем међу овдашњим евроунијатима. Са друге стране, о стварним условима овог пакта са ђаволом у јавности се јако мало зна.
Према позиционо-опозиционој пропаганди, у претприступним и приступним фондовима ЕУ постоје значајне залихе новца које чекају да се поделе Србима чим се наша земља још више приближи или коначно постане део ЕУ. Стога део народа склон беспосличарењу и сновима о лакој заради на изборима гласа управо за оне политичаре за које верује да ће га одвести у ту чаробну европску Земљу Дембелију и поклонити му ћуп злата. Док онај део народа који је навикао да сопственим радом долази до хлеба, зазире од Европске уније и не наседа на лажи које се већ годинама непрестано пласирају.
У Србији мало ко зна шта је заправо Европска унија. То је у суштини заједница већег броја држава у којој се свака од чланица одриче свог суверенитета у корист владара Европске уније – поседника крупног капитала. Једној некада сувереној држави остаје отприлике толико суверенитета колико у Србији има једна општина или чак месна заједница. Дакле, ако сте некада могли да одлучујете о томе хоћете ли или нећете изградити железару или извозити оружје у Ирак, да ли ћете улагати у сопствену пољопривреду или признати неку отцепљену државу, као чланица ЕУ за све ћете морати да тражите сагласност Брисела.
Европска унија се заснива на слободном протоку робе, новца и радне снаге. Ово у суштини представља разлог постојања ЕУ. Слободан проток робе, новца и радне снаге изузетно погодује великим корпорацијама јер им омогућава стварање једног јединственог тржишта. То значи да од постојања овакве уније корист имају само крупни капиталисти, а не народ.
Но, Европска унија није само економска творевина; она представља и политички систем који намеће и одређени систем вредности који такође мора погодовати крупном капиталу. Мултикултурализам мора заменити национални дух. Европска унија, као централизована и изразито бирократизована наддржава, мора заменити националну државу.
Подразумева се да државе-чланице ЕУ ни у ком случају не смеју бити националне, већ грађанске државе. То значи да би Србија престала да буде држава србског народа и постала би држава „свих њених грађана“, без обзира на заслуге тих грађана за државу. Процес претварања некадашњих суверених националних држава у „мелтинг пот“ колоније, Брисел појачава масовним упливом имиграната из земаља тзв. Трећег света, које чланице ЕУ морају да прихвате као своје грађане.
Међутим, глобалистички пројекат у који садашња власт, али и парламентарна опозиција, настоји да нас укључи, почео је да се распада. Пошто није саграђена на здравим основама, крај ЕУ је близу. Све је више земаља чији народи више не желе да се одричу националног идентитета, економске слободе и социјалне правде, зарад благодети у којима уживају власници крупног капитала. Недавни масовни протести и нереди у Бриселу, престоници Европске уније, против владиних мера „штедње“ показали су сву трулеж и слабост ове уистину тамнице народа, а самим тим и јад пропаганде овдашњих властодржаца и свих других ЕУ-фанатика.
И традиционални новембарски марш у Варшави, поново је показао негативан став великог броја Пољака спрам Европске уније. Овакви скупови широм Европе, који из године у годину окупљају све више људи, показују да национал-револуционарни идеал борбе за слободу и социјалну правду у све већој мери прожима наше заједничко европско тло, које се већ одавно налази под окупаторском чизмом.
Европски народи све јасније показују да више не желе да буду безлични „грађани“ Европске уније, већ желе да буду Немци, Пољаци, Италијани, Французи, Шпанци, Чеси, Словаци… Ови људи желе назад свој идентитет и своју културу. Желе да поново одлучују о својој пољопривреди, индустрији, школству или војсци. Док све више Европљана жели препород националних држава, овдашњи владајући политичари и њихови бирачи желе да мењају националну слободу и социјалну правду за јефтинију храну из увоза и сопствени положај јефтине радне снаге.
У несрећу и хаос из кога многи Европљани желе да побегну, само обманути део нашег народа трчи као на гозбу и весеље. Али уз помоћ Божију, сви здравомислећи и родољубиви Срби ће се борити и изборити против те заблуде.
За Европу нација, уместо Европске уније!”
