Pročitaj mi članak
Фото: Танјуг – Сава Радовановић; фотомонтажа: Србин.инфо
Таман када помислимо да као држава не можемо ниже да паднемо, власт у Србији нас увери у супротно. Да се у 2015. години у Србији режира „легални“ нацизам, потврдили су посланици Народне скупштине, који су изгласали закон о обавезној вакцинацији деце.
Није вредело ни то што у готово свим земљама ЕУ не постоји ова, благо речено, фашистичка наредба. Посланици СНС, ДС, СПС и осталих посланичких група су подигли руку за правни акт, по којем ће све бебе у Србији морати да примају вакцине, чак и ако се са тим не слажу њихови родитељи. Уколико се оглуше о нови закон Александра Вучића, мораће да плате до 50.000 динара или одслуже затворску казну, а социјални радници могу да прогласе да такав родитељ занемарује дете, што практично води и до тога да малишан може да буде одузет од мајке и оца!
Ако овај закон заживи у пракси, поставља се питање где је крај лудила једног тоталитарног друштва, које је Србија очигледно постала? Јер, уопште не улазећи у полемику да ли су вакцине штетне или не, ко је себи дао за право да у име појединца одлучује да ли ће он или његово дете на силу примити вакцину?
Ко жели да је прими, то слободно може да уради, али доносити противуставни закон, који директно крши неповредивост људског тела против воље тог појединца, је нешто што је само Јозеф Менгеле могао да смисли! Да ли би требало да рађамо децу за своју породицу или за фашистичке пионире Новог светског поретка, који ће нам их сутра одузети?
У готово свим земљама ЕУ, вакцинација није обавезна, а једина консеквенца коју родитељи трпе ако одбију да дете прими цепиво је та да малишана неће моћи да упишу у вртић. Ако премијер Вучић већ толико жели да се угледа на Немачку, нека по овом питању примени праксу из Берлина.
Нажалост, поред противуставног закона о вакцинама, званични Београд је на добром путу да ускоро поново погази законе своје земље, али и сећање на жртве „Жуте куће“ и све страдале под шиптарским терором Хашима Тачија. Јер, приштински терориста звани „Змија“ ће ускоро доћи у Београд, а наша власт га, по свему судећи, неће ухапсити и поред тога што је за њим и даље расписана потерница за злочине против српског становништва. Уосталом, то нису урадили и када је у Београду недавно боравио Тони Блер.
Постаје све јасније каква нас будућност чека. Поставља се само питање где је граница нашег понижења и страдања и шта је још потребно да нам се деси да бисмо се пробудили?
Извор: Србин инфо – Алексеј Димитријевић
