Pročitaj mi članakDokument iz Brisela je stigao, a prema rečima premijera Aleksandra Vučića, ako ga ne prihvatimo, nema otvaranja novih poglavlja u pregovorima sa EU.
Oсим захтева да Србија препусти Косову сву имовину „Трепче“ и „Газивода“, на том списку се налази и имовина „Телекома“, што је велики политички, али и безбедносни проблем за Београд.
План Приштине је да загосподари имовином „Телекома“ на Косово, а на тај начин би несметано могла да прислушкује све грађане Србије, чак и њене највише функционере, што том проблему даје нову димензију.
– Питања „Трепче“ и „Газивода“ су веома осетљива за Србију и премијер Вучић је у више наврата рекао да их неће препустити Албанцима. Ипак, у преговорима и уценама отишло се најдаље до сада. Од Београда се тражи да се одрекне све имовине на КиМ и да оно у шта се годинама улагало сада треба другоме да се олако препусти – каже саговорник из Владе Србије.
Према његовим речима, сада су сви забринути за судбину имовине српског телефонског оператера.
– Књиговодствена вредност „Телекома“ на КиМ је 11 милиона евра, док је тржишна много већа и не може се са сигурношћу ни проценити. Када се на то дода новац добијен од услуга које оператер пружа, јасно је да би губитак био вишеструк – каже наш саговорник.
Орхан Драгаш, стручњак за безбедност, каже за „Ало!“ да је пред Србијом веома тешка одлука и да се посебно мора повести рачуна о имовини српског оператера, јер ту није реч само о политици и новцу, већ и о безбедности земље.
– Питање имовине „Телекома Србија“ није само имовинско, већ и безбедносно. Имајући у виду непостојање јаких институција на Косову и парадржаву која је настала и одржава се на криминалу, постоји велика бојазан да би се улазак у систем нашег „Телекома“ свакако могао злоупотребити и за праћење комуникација српских грађана. Технички је могуће одвојити приступ инфраструктури на Косову од инфраструктуре у централној Србији, али опет остаје опасност надзора наших грађана на Косову – каже он.
Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, изјавио је да питање статуса КиМ остаје тачка трајног неслагања Београда и Приштине, наводећи да њихов дијалог од самог почетка има једну хроничну бољку, а то је чињеница да две стране немају исти интерес. Он је рекао да је пред нама подужи каталог нерешених питања која морају да се нађу на преговарачком столу, а да су нека од њих кључна за будућност српско-албанских односа и положај и права српског народа.
Вучић: Видећемо још је ли све то закуцано
Премијер Вучић изјавио је да очекује наставак разговора о телекомуникацијама на КиМ са европским званичницима и представницима Косова. – Имаћемо још много контаката, покушаћемо ако можемо нешто да поправимо и да видимо да ли је ту све закуцано – рекао је Вучић новинарима у Сенти.
Вучић је о акционом плану за телекомуникације на Косову и Метохији рекао да су проблематичне тачке девет и 11, које се тичу употребе базних станица и имовине.
– Ако је то нешто на основу чега се доноси правило да и у свим другим областима имовина аутоматски припада њима, онда аутоматски можемо да кажемо: „Довиђења за ‚Трепчу‘, ‚Газиводе‘ и ‚Валач’” – рекао је он.
Вучић је рекао да ће када буде донета одлука о акционом плану, тада бити и саопштена. Коментаришучи предложени закон о рударском комплексу „Трепча“, Вучић је рекао да и ако буде усвојен у Скупштини Косова не зна како приштинске власти планирају да сарађују са Србима на Косову и представницима власти у Београду.
Свађа Коцијанчићеве и Ђурића
Маја Коцијанчић, портпарол ЕК, изјавила је да за ЕУ дијалог Београда и Приштине нема везе с ултиматумима, већ са спровођењем договора. Коцијанчићева је рекла да се ЕУ ослања на договор о телекомуникацијама и на акциони план о којем су и Србија и Косово постигли споразум.
„Овде је реч о томе да су Косово и Србија договорили о условима под којима је Косово добило позивни број, а српска компанија је на Косову добила потпуну дозволу и привремену јурисдикцију за постојећу мобилну мрежу“, рекла је она.
Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић одговорио је да је „одушевљен“ изјавом Коцијанчићеве и упитао је где су били њена реакција и коментар када су Србију називали шаком јада.
– Ако то што ЕУ ради Србији није ултиматум, како се зове то када имате неку обавезу која вам је наметнута да је спроведете, имате рок да је спроведете и санкцију ако је не спроведете – упитао је Ђурић.
