Pročitaj mi članakSrbija staje sa kupovinom oružja, reči su predsednika Aleksandra Vučića koje su u javnosti odjeknule pre nekoliko dana. Nakon nabavke helikoptera iz Rusije i najava iz SAD-a da Srbiji prete američke sankcije zbog vojne saradnje sa Rusijom, predsednik Srbije odlučio je da država treba da uspori sa naoružavanjem. Sve ovo dolazi baš u jeku afere "Krušik", u kojoj se otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića dovodi u vezu sa trgovinom oružja i dobijanjem povlašćenih cena od državne kompanije, piše portal European Western Balkans (EWB).
Поред свега тога, САД су, пишу ЕWБ, недавно објавиле да, због трговине оружјем и корупције, на своју црну листу појединаца и компанија стављају и неколико српских држављана, међу којима је и Слободан Тешић, означен као један од највећих дилера оружја на Балкану и човек који се доводи у везу са председником Србије Александром Вучићем.
Важно је нагласити да, иако се не ради о истој врсти санкција, односно о истим законским основама за увођење санкција, занимљиво је приметити да је америчка администрација покренула контролу на оба “фронта” у исто време.
Наиме, један пакет санкција Србији прети због интензивиране војне сарадње и трговине са Русијом, у оквиру програма САД-а који даје могућност администрацији у Вашингтону да уведе санкције свима који у великој мери сарађују са “непријатељима Америке”, односно Ираном, Русијом и Северном Корејом.
Други пакет санкција не односи се на то са ким појединци и компаније сарађују, већ да ли то раде у складу са међународним конвенцијама и легалним путем. Слободану Тешићу, и компанијама које су са њим повезане, уведене су по овом другом основу, јер га је Канцеларија за контролу стране имовине америчког Министарства финансија, довела у везу са нелегалном трговином оружјем и сумњама за корупцију.
У Београд је почетком новембра послат званичник америчког Стејт департмента Томас Зарзецки, руководилац радне групе 231, која је задужена за примену санкција према руском безбедносном сектору, као и компанијама и државама које имају војну сарадњу с Русијом.
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је после тог састанка да је Србија била искрена јер “нема шта да крије” и да америчких санкција неће бити. Реаговао је и председник Србије Александар Вучић, умирујући грађане речима да, чак и да дође до таквих санкција, оне неће погодити обичне грађане.
Међутим, истраживачица Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Катарина Ђокић, поред тога што је сагласна да санкције не би биле ни налик онима из деведесетих, иако се тако нешто може чути у многим медијима, сматра да посету Зарзецког треба схватити озбиљно јер се већ неко време незванично прича о могућности да САД уведе одређене санкције Србији због пословања са руском државном фирмом Рособоронеxпорт, која је под ембаргом САД-а.
„Ако би до санкција дошло, оне би у најгорем случају могле да погоде предузећа наменске индустрије која извозе у САД. То, међутим, није мала ствар ако се узме у обзир да су САД највећа извозна дестинација Србије по вредности склопљених послова у области наоружања и војне опреме. На пример, преко 50 одсто вредности дозвола за извоз које су издате током 2017. године ‘отпада’ на извоз у САД“, објашњава Ђокић.
Иако су санкције увек лош сигнал, директор истраживања ИСАЦ фонда Игор Новаковић наглашава да је важно да између САД-а и Србије о овом питању постоји отворена комуникација.
„Оно што је код америчког става јасно је да санкције према трећим државама у контексту сарадње са Русијом нису аутоматске и зависе и од конкретних америчких интереса, што се, на пример, видело у случај Индије. Свакако, Србија је много мања држава. Овај тип санкција је усмерен на ентитете (компаније или институције) и појединце које су САД идентификовале као одговорне“, објашњава Новаковић.
Међутим, оно о чему Србија треба много више да брине јесте на који начин се њена интензивирана војна сарадња са Русијом, од када је на власти Српска напредна странка, што се констатује у извештају који је недавно објавио Пентагон, може одразити на процес европских интеграција и Поглавље 31 које се односи на заједничку спољну и безбедносну политику.
Катарина Ђокић подсећа да Русија није само под америчким санкцијама, већ и под санкцијама Европске уније, између осталог, и у области трговине наоружањем и војном опремом.
„Државе чланице ЕУ не смеју да склапају нове послове са Русијом у овој области. Србија као кандидат за чланство има обавезу усклађивања спољне политике са ЕУ, у чему се до сада није показала претерано ревносно кад је Русија у питању. Међутим, ако је приступање ЕУ заиста политички циљ Србије, а односи између ЕУ и Русије не почну да се поправљају, државни врх ће у некој средњорочној перспективи морати да се одлучи шта је приоритет, ЕУ или Русија“, упозорава Ђокић, а пише ЕWБ.
Да војна сарадња са Русијом сигурно не шаље добар сигнал у Брисел, нити помаже да се Србија усклади са спољном и безбедносном политиком ЕУ, сагласан је и Игор Новаковић. Он додаје и да Србија треба добро да размисли да ли неколико војних вежби са Русијом доноси више доброг или лошег, имајући у виду наше стратешко европско опредељење.
„Питање је какав утицај овако блиска сарадња са Русијом има на наше односе са другим партнерским државама. Проблематично је и то што у медијима нема једнаког третмана вежби са НАТО и државама чланицама, што нашим партнерима у иностранству оставља утисак да не постоји баланс“, указује Новаковић.
Међутим, реалност је потпуно другачија. Бројке, које је објавио портал Балканска безбедносна мрежа, кажу да је Србија у 2019. години одржала укупно 17 војних вежби са другим земљама, од чега је 13 било са чланицама НАТО-а и само четири са Русијом. Оно што треба нагласити јесте чињеница да су војне вежбе са Русијом медијски далеко више пропраћене, пише ЕWB.
