Pročitaj mi članak
(Радован Тврдишић)
Чији су интереси у позадини ултимативног отопљавања односа између колонијалних политичких елита Хрватске и Србије?
Интерес Брисела
Нагло отопљавање односа Србије и Хрватске пре свега је нови диктат из Брисела. Бриселски циљ је стварање економске југосфере која би преко корумпираних антинационалних политичких и привредних елита на овим просторима обезбедила остваривање империјалног интереса ЕУ и тиме балканске земље довела у стање пуног колонијалног ропства, које са собом носи губитак националног достојанства, државне својине и спремности за било какав организован отпор. Дакле, загрљене лажне елите Хрватске и Србије гурају нас у слугерањство бриселским газдама, у коме ће обе државе бити обичне колоније западних политичких и економских интереса.
Интерес политичке врхушке Хрватске
Хрватски политичари, потчињени бриселској администрацији, покушавају да ово своје слугерањство и уништавање Хрватске зарад послушништва ЕУ, компензују вишим статусом у ЕУ у односу на Србију. Преко ухлебљења својих тајкуна у Србији, које се у Хрватској представља као још једна национална победа против Срба, циљ им је покрити катастрофалне привредне и социјалне показатеље настале током и након уласка Хрватске у ЕУ. Дакле, уништавамо Хрватску зарад ЕУ, али што се буните: макар понижавамо Србе који су испод нас у ЕУ-лонцу пропасти.
Интерес политичког вођства Србије
Београдски властодржци немају никакву другу визију нити циљ изузев остајања у позицији омиљеног слуге Брисела као претпоставке даљег вршења власти по цену даљег националног понижења и предаје. Нема те уцене из Брисела, а сада и из Загреба, на коју они неће пристати зарад останка голе власти. Од сада ће поред сталног потчињавања Бриселу и беспоговорног слушања диктата из ЕУ, домаћи властодржави имати задатак и да се потчине Загребу и диктатима из Хрватске која ће добити улогу предсобља и чекаонице у ЕУ коју морамо слушати да бисмо били примљени у главни салон.
Какав однос између два народа је у интересу грађана Србије и Хрватске?
Интерес слободних Срба и Хрвата је да сачувају елементарни суверенитет државе, одбране своје националне вредности, задрже природна и привредна богатства у својим рукама, очувају прехрамбену безбедност, породице и материјални статус.
Да би тај интерес остварили неопходно је да избегну замку колонијалне југосфере као новог лажног раја у који ће нас гурати ЕУ у свом, а не нашем интересу. Парадокс је у томе да, овде не улазећи у вртоглаве историјске дубине трагичних односа између Срба и Хрвата, по питању тренутне заштите елементарних националних и државних интереса управо је садашњи тренутак онај у коме је као ретко кад у прошлости сарадња могућа и потребна. Али не по питању економског, културног, медијског, спортског, законодавног, а уствари колонијалног уједињења југосфере (у којој би наравно Срби поново добили своју од Запада омиљену улогу дежурног кривца), већ по питању одбране породице од агресивне хомосексуалне пропаганде, заштите грађана од ГМО-пошасти , одбране од даље распродаје домаће привреде, а све кроз заједнички садржалац супростављања Европској Унији као империјалном и бездушном окупационом газди.
На овај начин бисмо извукли историјску поуку да се иза многих наших сукова и истребљивања крију интереси странаца које нисмо препознали, већ смо олако утрчали у међусобно убијање, а да су од тога имали користи само страни профитери и домаћи властодржци.
Наравно, оваква сарадња између Срба и Хрвата а против ЕУ не значи да треба гајити илузију да је било какво дугорочно и институционално нормализовање међусобних односа могуће пре преиспитивања Јасеновца и Јадовна као главне нерашчишћене теме која стоји између нас. Али би потенцијална сарадња на плану евроскептицизма свакако показала да се на економско и социјално девастираним просторима бивше Југославије поново буди јасна свест ко је у ствари највећи а притом заједнички непријатељ свих народа који тај простор насељавају. То су данас од народа одметнуте домаће олош-елите и империјална ЕУ, а не Срби, Хрвати или било ко други.
