Pročitaj mi članak

SRBI IZ DIJASPORE ODGOVARAJU: Do kada će Srbija biti žrtva sukoba Rusije i Zapada?

0

Nedavno je general Kertis Skaparoti, komandant NATO-a za Evropu, u svedočenju pred Odborom američkog Senata za oružane snage rekao je da je Srbija, ali i ceo srpski narod najveći problem na Balkanu.

Скапароти је сведочио о јачању руског утицаја у Европи, а посебно на западном Балкану. Рекао је да Русија покушава да спречи евроатлантски пут појединих земаља у региону. На све то Ивица Дачић реаговао је изјавом да су он и председник Александар Вучић свима много пута ставили до знања да Србија неће прекидати братске везе с Москвом.

По ко зна који пут у својој историји Србија се поново нашла између великих светских сила и њихових интереса. Свој став о томе треба ли се коме и како приклонити, или бити неутралан, наши читаоци из Европе, Аустралије и Канаде износе у анкети коју је припремила екипа „Вести“.

Милан Митровић
Бад Филбел, Немачка

– Нисам баш наклоњен политици, али мислим да ће тај сукоб преко наших леђа вечно да траје. Налазимо са на таквом географском положају, на средини, између истока и запада и највероватније је то наш проблем. С једне стране нас вуче нека братска љубав према Русији, а са друге стране хоћемо у Европску унију. Хоћемо да будемо пријатељи и са једнима и са другима као што јесмо, али то некоме очигледно не одговара. Нисам сигуран да можемо да задржимо овакво стање какво ми желимо јер је политички утицај све јачи на нас. Русија и западне силе желе да имају утицај на свим битним тачкама у свету, а ми се налазимо на једној од тих тачака. Мислим да ћемо још дуго да будемо у центру пажње и да ћемо то све осетити на нашим леђима.

Петар – Пепи Петровић
Париз, Француска

– Србија је жртва и трн у оку Запада, зато сада причицама погуркују њен улазак у Европу и то само да би потпуно опколили Русију због њених природних богатстава. За нас је увек било обећања умотаних у шарену лажу, на све то смо наседали, а то се никад неће зауставити. Србија је једина земља у окружењу која је неутрална, која није ушла и не жели НАТО, што је и логично кад се НАТО аждаја, која нам је много шта уништила, не може избрисати из наших сећања. Мислим да би Србија морала да се веже за Русију. А докле ће нас довести тај тешки притисак Запада? Неће моћи још дуго да траје наша неутралност, поготово уз то подсећање да је и Србија богата рудама, и то много више од суседа. Ту је и Косово и ако га не признамо, уз упорност НАТО-а, моје предвиђање је, јер више не смеју да нас бомбардују, да ће нам увести ембарго. Смислиће они неку гадну пакост: неће нам дозволити да путујемо, увешће драстичне визе и сл. Србија се налази на положају и у простору у којем нема начина да се одбрани од каубоја. Да, то је каубојски систем, систем Американаца. А може ли се једна Србија борити против Америке?

Бобан Тодоровић
Беч, Аустрија

– Мислим да ће Србија, све док се не одлучи за једну страну, бити жртва сукоба Русије и Запада. Неутралност неће Србија моћи дуго да задржи. Политика мира и моста је добра, али има много људи који воле да руше те мостове. Седење на две столице је осуђено на пропаст. За време Тита таква политика, седења на две столице нас је довела до пропасти.

Светозар Пиљуга
Инцел, Немачка

– Србија није жртва сукоба Русије и Запада, већ је жртва Запада, кога више од Русије интересују Косово и БиХ, да би тамо поставили војне базе и направили избегличке логоре. Много се тога променило у свету. Русија и Кина су ојачале, ЕУ све више има своје унутрашње проблеме, а онда сви заједно имају проблеме с Америком. То су лабави или никакви савези, док Русија постаје све јача. Србија у тој новој констелацији треба да тражи своје место и Вучић то добро ради. Од Русије смо добили борбене авионе, а ускоро ће стићи и ракете С-300. И Турска је променила став и сада све више инвестира и у Србији.

Да смо авионе и ракете имали раније, НАТО не би ни смео да нас бомбардује. Пет земаља ЕУ нису признале Косово, а није ни Ватикан. Србија никада неће ући у ЕУ јер ће се ЕУ до 2025. распасти. Наш пут је заједнички пут с Русијом и Кином. Са Европом можемо да сарађујемо само ако постану коректни према нама. Србија је ојачала и ићи ће све боље и без ЕУ. А НАТО? Не знам како српски војници могу да стану у исти строј с онима који су нас бомбардовали и убијали нашу децу. Србија је увек ратовала на истој страни на којој су ратовали и Руси. То је нормално и логично, а тако треба и да остане.

Стево Трифуновић
Сиднеј, Аустралија

– Срби имају пуно пријатеља кад је све нормално. Али, када је Србима густо и најпотребније, њих нема. Србија је мала земља и то нам је судбина међу великим. Ако ништа, треба да будемо опрезни.

Гримсел Бојанић
Цирих, Швајцарска

– Мислим да Србија нема јасан став поводом свих питања. У првој линији треба да почнемо од нас, да почнемо да ценимо Србију, наш народ. Да прво средимо ствари код нас у кући, па онда да кренемо за Европу или за Русију. Народ је подељен и они који имају посао и добро им је, они су наравно за Европу, а ови остали траже спас у Русији. Што се мене тиче, мислим да не треба да уђемо у ЕУ. Имамо тако богату земљу и треба да се окренемо домаћој производњи, да раскрчимо сву необрађену земљу, да спасимо фабрике, оне које још нису продате.

Имамо толико рудних богатства, равнице, реке и планина, милина једна, само треба то одржати, а не дати странцима да то користе. Шта ће нам Европа, када једна Енглеска излази из ње, а на прагу сиромаштва су Румунија, Бугарска, Португал, Грчка, па и Шпанија. Чим уђемо у ЕУ нема више нашег здравог меса и здраве хране, нема више наше ракије, морамо да узмемо све од њих трулу и вештачку храну. И све док не знамо шта ћемо има да трпимо.

Продане душ енемају душе
Проф. др Радомир Батуран
Торонто, Канада

– Србија ће увек бити жртва сукоба Запада и Русије док год је воде хохштаплери који мисле само о свом богаћењу, опстанку на седлу државне касе, прихватајући уцене Запада. Они су анационални Титови одливци, неукорењени ни у вери, ни у нацији, ни у култури и традицији српској, а вечито гладни „воље за моћ“.

Они су и учествовали у агитовању против Борислава Пекића на првим тамошњим демократским изборима досовске Србије, а данас цитирају Пекића, односно његовог Цинцарина Симеона „да не љубимо земљу наших предака него земљу наших потомака“, јер њиховој методологоији издајничког владања, као колонијалним управницима Србије, одговара данас и Пекић и још га својатају као „великог писца“, а онда им је одговарао Шешељ као њихов духовни и политички вођа.

Њих занима само становиште увећања богатства и власти, па кооперирају и са црним ђаволом. Е, док нам такви воде Србију, она ће увек бити мува у пауковој мрежи – „попљувана и осушена, а онда прогутана“, без обзира на то одакле се конци затезали: из Лондона, Берлина, Вашингтона или Москве, како је писао Бора Пекић. Продане душе немају душе.