Pročitaj mi članakSituacija u Ukrajini bila je povod da se novinari jednog švajcarskog i jednog nemačkog dnevnika pozabave i Srbijom. Jedan tekst bavi se geostrateškim premišljanjima Beograda, a drugi – izbeglicama na Balkanskoj ruti.
„Да ли Русија отвара други фронт на Балкану?“ – наслов је који доноси швајцарски дневник „Neue zürcher zeitung“ (NZZ). Новинар Андреас Ернст пише: „У последњих десет година, спор између Србије и Косова стално се изнова распламсавао. Окидач су били најчешће нови погранични режими за особе или робу. Но, и за тога је увек – а тако је и сада у конфликту око путних исправа – био неразјашњен однос Београда и Приштине.“
„Србија и даље не признаје да се бивша јужна покрајина 2008. прогласила независном. Споразум о нормализацији који су обе стране потписале 2013 (СНС-СПС режим), спроведен је само спорадично. Уместо тога, политичари рутински говоре о опасности која прети од друге стране и помало звецкају оружјем. А онда се све поново смири. Но, геополитички оквир у којем се одигравају увежбани конфликти, сада је промењен. Рат Москве против Украјине и његов неизвестан исход на Западу изазвали су осећање да опасност прети и преко Балкана. Русија изгледа као Џокер који би могао да утиче на мутну ситуацију“, преноси немачки Дојче веле.
„Да ли ће Владимир Путин на Балкану отворити други фронт како би избацио из равнотеже европски отпор? То на први поглед не изгледа немогуће. Српски председник Вучић за сада одбија да уведе санкције Русији. А Москва Србији испоручује јевтинији гас, док другима заврће гасне славине.“
„У српској јавности, руски председник Путин и даље ужива велике симпатије. Срби овај рат не сматрају агресијом, већ трагичним ратом између браће. Гледано из те перспективе, ово није Путинов неоимперијализам, већ амерички који спроводи експанзију НАТО ка Истоку све до Украјине.“
„Путин, додуше, покушава да искористи српску полугу, али са ограниченим успехом. Он вербално подржава српску ствар и даје попусте на гас, а понекад и на оружје. Али, Москва Србима не верује. И то с правом. Јер, Вучић флертује са Русима (и Кинезима) како би имао алтернативу за приближавање ЕУ – и истовремено остао интересантан за њу. У крајњој линији, релативно стање у земљи и Вучићева будућност зависе од економских односа са ЕУ, а не од руског гаса.“
„Ситуација би постала много опаснија када би Русија потчинила Украјину – и када би одбрамбени фронт ЕУ био уздрман. Уколико би суседи Србије, Мађарска и Бугарска, изашли из строја и ЕУ изгубила на тежини као регионална сила поретка, била би отворена врата за опасно престројавање на Балкану. Оно у време великосрпских и великоалбанских претензија не би прошло мирно – па и без директног мешања Русије.“
„Шта Европа може да учини? Требало би да учини све да Украјина не изгуби рат. Мора да спречи да се сфера утицаја Русије битно прошири на Запад. Европски оквир поретка у који је уклопљен Балкан мора бити очуван. А унутар тог оквира, ЕУ и САД морају да узму ствари у своје руке.“
„Преговарачки процес између Србије и Косова би ваљало интензивирати тако да се спроведе у дело споразум који је потписан 2013. године. У Босни, која се распада као на успореном снимку, мора се ићи даље са реформом изборног права уз међународну помоћ. Још важнија је дугорочна перспектива: земље Западног Балкана би по испуњавању каталога реформи хитно требало да буду примљене на заједничко тржиште ЕУ. Тиме би био дефинитивно затворен простор за оне који кваре игру“, пише новинар швајцарског NZZ Андреас Ернст.
Главна мигрантска рута поново преко Србије
Под насловом „Поново у збегу“, немачки дневник Рајнише пост доноси репортажу о „све већем броју људи који се у сенци рата у Украјини крећу ка Западу. Њих не муче само ограде на границама и бескрупулозни кријумчари, већ и мањак разумевања за њихову невољу“.
Новинар Томас Розер обишао је избеглички камп у Суботици који је потпуно преоптерећен, и тамо сазнао да су избеглички логори на југу Србије полупразни – и поред настојања домаћина да некако распореде придошлице – јер сви хоће само на север земље, у близину границе.
Од почетка кризе у Украјини, број (илегалниих) миграната у Србији на Балканској рути се приметно повећао. „Агенција ЕУ Фронтекс је у првих шест месеци за руту која води преко Западног Балкана регистровала 55.321 илегалних прелазака граница – што је у односу на прошлу годину повећање од чак 191 одсто“.
Немачки новинар разговарао је и са Радошем Ђуровићем, директором центра за заштиту потражилаца азила из Београда, који сматра да „избеглице из Украјине скрећу пажњу јавности са догађаја на Балканској рути“ и да ту ситуацију сада користе илегални мигранти из Авганистана, Сирије, Пакистана, Бангладеша, Туниса, Марока, Египта, Алжира….
„Главна рута тренутно води преко Грчке и Северне Македоније за Србију, каже Ђуровић. Одатле један део избеглица у транзиту иде преко Мађарске, а други преко Босне и Херцеговине и Хрватске – на Запад. Само мали број успева да прође директно преко српско-хрватске границе. Будимпешта је најавила да ће појачати патроле и ограде, од почетка године се примећује појачан тренд ка мађарској граници.“
Томас Розер у подужем тексту објашњава како и у Србији постоји отпор великог броја људи према „избеглицама“ (не спомиње да су у питању илегални мигранти без докумената и млади мушкарци наоружани калашњиковима, ножевима и пиштољима), који се и међусобно сукобљавају, као што је то био случај 3. јула:
„У крвавом обрачуну конкурентских кријумчарских банди, један Авганистанац је убијен, а седморо људи је рањено, неки тешко – међу њима и једна 16-годишња девојка. Због миграната дању и ноћу у страху – тако је гласио наслов објављен у Новостима.“
Розер пише да је „због протеста грађана, националнопопулистичка влада у Београду извела одлучну акцију и ухапсила групу избеглица, уз поруку министра унутрашњих послова Александра Вулина да „Србија није паркинг за мигранте“ и да неће дозволити да постане место за „бандите и шљам из читаве Азије“.
Радош Ђуровић подсећа да се „кријумчарске банде регрутују не само из редова страних, већ и домаћих, криминалаца.
„У Европи се прави јасна разлика између избеглица на Балканској рути и оних из Украјине, каже Ђуровић. С једне стране, интересовање за невоље Украјинаца је веће због интензивног извештавања медија о тамошњем рату. С друге стране, избеглице из Украјине се перципирају као Европљани из истог културног простора, са истом вером и истим изгледом. Тако да је њима лакше и имају приоритет“.
Радошу није пало на памет да је то зато што украјинске избеглице чине углавном жене и деца која имају документа, а немају калашњикове, ножеве и пиштоље.
„У сенци рата у Украјини, на Балканској рути је појачано кретање (илегалних) миграната у правцу Запада. Али, ако Србија склизне у рецесију, (илегални) мигранти ће то осетити јаче него остали“, цитат је којим аутор Томас Розер завршава своју репортажу из Србије објављену у дневнику Рајнише пост.
Тенденциозни закључак са циљем да ЕУ Сорошоиди наставе и даље да снажно подржавају Вучићев криминални режим ако желе да се кријумчарење илегалних миграната у Европу одвија у пуном обиму.
А где завршавају и шта планирају да раде стотине хиљада младих мушкараца арапског и афричког порекла (незапослени, наоружани и без докумената), будући да Европу ускоро чека глад и несташица енергената? Том „небитном“ темом се режимски новинари не баве ни у једној земљи.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 4, 2022
