Pročitaj mi članakSrpska napredna stranka ubedljivi je favorit za pobedu na predstojećim izborima za Skupštinu grada Beograda, pokazuje istraživanje koje je kod nas sprovedeno prvi put, a do sada je u svetu pokazalo izuzetnu preciznost.
Према истраживању и анализи коју је на основу хиљада објава на друштвеним мрежама спровео центар ОСИЦ (Open Source Intelligence Centre) из Београда, листа СНС-а освојила би у Београду 39,1 одсто гласова.
Следе листе које предводе Александар Шапић са 15,8 и Драган Ђилас са 14,5 одсто, затим Александар Антић, уколико би био кандидат за градоначелника Београда као представник СПС-а и Јединствене Србије са 11,8 одсто, при чему партије које га подржавају имају нешто нижи рејтинг – осам одсто.
На листи су још и Љубиша Прелетачевић Бели са 5,4 одсто и, уколико би се кандидовао, Драган Шутановац са 4,7 одсто, док његов ДС и Нова странка стоје нешто слабије са 2,4 одсто. Остали кандидати и партије које се помињу у јавности као могући учесници избора носе укупно 8,7 одсто гласова.
С обзиром на то да СНС није објавио име свог кандидата за градоначелника, ОСИЦ је „измерио” да грађани у ставовима које изричу на друштвеним мрежама препознају неколико функционера те партије у улози будућег градоначелника, а највеће шансе дају Синиши Малом (19,5 одсто). У оквиру укупног процента који би освојио СНС, а то је 39,1, други по „снази” је Небојша Стефановић са 12 одсто, а следе Зорана Михајловић са 5,1 и Горан Весић са 2,4 одсто подршке.
Према подацима ОСИЦ-а, истраживање и анализа спроведени су од 20. новембра, када је Главни одбор СНС-а донео одлуку да се иде на градске изборе, па све до 20. децембра. У том периоду селектовано је на хиљаде порука на друштвеним мрежама Фејсбук, Твитер и Инстаграм, а у коначну анализу ушле су објаве 4.800 аутора, што одговара ставовима око 1,5 милиона људи.
Куриозитет у вези с овим потпуно новим системом прикупљања и обраде ставова грађана је да се „филтрирају” све поруке на друштвеним мрежама које нису објективне. Тако су елиминисане поруке политичких странака, невладиних организација, објаве у медијима, чак и највећи број порука такозваних ботова, да би на крају биле анализиране само поруке и ставови оних за које се сматра да искрено и јасно саопштавају кога би подржали на изборима.
Искључена је и могућност манипулације, јер је људска интервенција у подацима сведена на минимум, а посебан аналитички систем креиран је тако да на скали од десет нивоа одређује да ли неком поруком изражавате позитиван или негативан став о некој странци или кандидату.
Најживља дебата на Фејсу
Анализирана је и „густина саобраћаја” на друштвеним мрежама и показало се да је највише објава и комуникације (шеровање, ретвитовање, лајковање…) било одмах после одлуке СНС-а о градским изборима, затим у данима после одлуке СПС-а да за градоначелника кандидује Александра Антића и одлуке Покрета слободних грађана и Народне странке да подрже Драгана Ђиласа за градоначелника. Такође, показало се да се најживља дебата о градским изборима води на Фејсбуку (71 одсто порука), затим на Твитеру (24 одсто) и на Инстаграму (5 одсто).
Погодили Трампа и Брегзит
Помоћу система, који је новина и у свету, а који примењује ОСИЦ, процењен је тачан исход референдума у Великој Британији о изласку из ЕУ, као и резултат последњих америчких председничких избора. Истраживања овог типа већ су бацила у сенку класичне предизборне анкете, а најубедљивија разлика показала се управо у два поменута случаја – Брегзиту и на америчким председничким изборима, када традиционалним истраживањима није ни приближно „погођен” коначни резултат, док је такозвани краудсорсинг (цроwдсоурцинг) предвидео резултате који су за многе били неочекивани.
