Pročitaj mi članakPre samo godinu dana ministar policije Aleksandar Vulin je najavio finansijsku istragu protiv svih za koje postoji sumnja da su povezani sa klanom Veljka Belivuka. U tom trenutku režimski mediji su proglasili Aleksandra Papića, brata bivšeg zamenika načelnika SBPOK - Gorana Papića, i kuma bivšeg ministra policije i aktuelnog ministra odbrane Nebojše Stefanovića za saradnika i zaštitnika klana Velje Nevolje. Od tada ništa se nije pomerilo, Papić i dalje sa pratnjom u kojoj su i vozila koja imaju rotacije krstari gradom i ostaje van domašaja istražnih organa. A kako je sve počelo?
За само неколико година Александар Папић је од релативно непознатог и скромног бизнисмена постао један од најмоћнијих људи у сивој зони пренатрпаној напредњачким бизнисменима који су богатство градили захваљујући намештеним тендерима. Ипак, животна прича овог човека у тридесетим годинама неодољиво подсећа на причу о Френку Абигнејлу, фалсификатору и преваранту о коме је снимљен холивудски блокбастер „Ухвати ме ако можеш“.
Иако за себе воли да каже да је озбиљан бизнисмен са одличним пословним контактима и везама, у стварности ситуација изгледа другачије. Александар Папић је власник компаније „Алцантара инвест“ д.о.о., са адресом у др Милутина Ивковића на општини Савски венац. Компанија је регистрована за трговину на велико намештајем, теписима и опремом за осветљење и основана је 2010. године. Финансијски резултати које бележи поприлично су оскудни, тако је укупан приход у 2014. био 36 милиона динара.
Сличан ниво прихода од око 30 милиона остварен је и у следеће две године, да би у 2017. години пао на свега 29.000 динара, што и не чуди с обзиром на то да се компанија „Алцантара инвест“ од 18. новембра 2016. године налази у непрекидној блокади рачуна у трајању од 1.169 дана. Анализом финансијских извештаја, а посебно обавеза предузећа и њихове структуре, видљиво је да је у 2015. години ниво задужења подигнут на 280 милиона динара у 2015. години, што је нешто више од два милиона евра, од чега су краткорочне обавезе биле 260 милиона динара.
Јасно је да је „Алцантара“ дуговала повериоцима по разним основама више стотина хиљада евра. Илустративна је структура дуговања, која у великој мери осликава и бизнис модел по коме функционише Александар Папић. Од потраживања које према фирми „Алцантара“ има „Аутокомерц“ у износу од 41.926 динара и која се односи на неплаћене услуге сервиса аутомобила, преко дуговања Мишковићевој фирми „Delta city 67“ д.о.о. у износу од 1.713.882 динара, па до судског спора са фирмом „Пјетро дел Оро“ д.о.о. од 81.670.000 динара.
Већина спорова осим потоњег је решена у корист тужилаца, али они до свог новца нису могли доћи јер као што смо навели раније, рачун компаније „Алцантара инвест“ је у блокади од новембра 2016. године. Овде долазимо до прве у низу контроверзи које се везују за име Александра Папића.
Управо је фирма „Алцантара инвест“ купила хотел „Тонанти“ у Врњачкој Бањи (бивша „Фонтана“) и то по цени од 750.000 евра, да би га препродала компанији „Конрад“, у власништву Дарка Ђуровића, синовцу Дмитра Ђуровића некадашњем директору Коридора односно фирми „Тонанти“, коју је истоимени основао. Остало је непознаница како је „Алцантара инвест“ дошла до 750.000 евра да купи хотел у Врњачкој Бањи осим што је логично претпоставити да је новац стигао у виду позајмице на рачун поменуте фирме. Ко и под којим условима је позајмио новац, засад је непознаница.
У фирми „Алцантара инвест“ као најближи сарадници Александра Папића наведени су Стефан Милићевић Петровић, стар 34 године, и Марко Вујасиновић, стар 31 година. Поменуте особе су власници правних лица „Маркотеx“, „Мапини“, „Бардо бизнис“, „МПСС цонсултинг“ и „МПСС цорпоратион“. Све оне мање или више послују скромно, осим компаније „МПСС цонсултинг“ и „МПСС цорпоратион“, које се баве производњом рачунара и рачунарске опреме и које су имале нешто више од шест милиона евра прихода у 2019 години. Ипак, почетком 2020. године рачуни су им блокирани по основу принудне наплате за износ од преко 43 милиона динара.
Још једна компанија се везује за име Александра Папића и бави се програмирањем и рачунарском опремом. Ради се о привредном друштву „Тим сyстем“ д.о.о. из Београда које се формално води на извесног Тонија Апостоловића, који је уједно и власник компаније „IT excellence“. Пословање ових правних лица је било прилично скромно до 2017. године када се бележи раст прихода са 87 милиона из 2016. године на 154 милиона. Још је невероватнији раст прихода „Tym system“ у 2018. години када достиже цифру од 1,7 милијарди динара, односно скоро 15 милиона евра.
До оваквог раста прихода дошло је на бази Уговора са државним институцијама и наплати услуге посредовања и консалтинга, опет за послове са државним институцијама. Поред раста прихода који је у 2018. 11 пута већи него 2017. године, још невероватније звучи податак да је у тој години преко рачуна компаније „Тим сyстем“ регистрован прилив од 3,3 милијарде динара, односно 28 милиона евра. Где и како је преусмерен готов новац засад није познато, осим тога да новца на крају 2019. године више није било с обзиром на то да се од новембра 2019. компанија налази у блокади рачуна.
Износ блокада на дан 27. јануар 2020. године био је 69.290.410 динара. Рачун компаније одблокиран је наредног дана тако што је оснивач депоновао на рачун код „Јубмес банке“ суму од 65 милиона динара у готовом новцу као позајмицу оснивача. Претходно је у мењачници „Пирана“ размењена сума од 550.000 евра, али је потпуно јасно да ни Папић који је био присутан све време у току ове трансакције, ни Апостоловић не могу да објасне порекло овог новца.
Остаје нејасно како и на који начин је банка прихватила овакву уплату, као и да ли је за то постојала уредна документација која неизоставно мора да прати овакву трансакцију. Пре свега мислимо на изјаву о пореклу новца као и на праксу да је банка дужна да по службеној дужности обавести Управу за спречавање прања новца.
Потпуно је јасно да је Папић за ове своје трансакције имао подршку моћних људи за које је радио и са којима је делио новац стечен на сумњив начин.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 2, 2022
