Pročitaj mi članak

Slučaj Navaljni preti da zaustavi Severni tok

0

Nemačka kancelarka našla se pod pritiskom političkih i obaveštajnih krugova da zbog navodnog trovanja ruskog opozicionog političara obustavi projekat Severni tok 2

Када је канцеларка Ангела Меркел окупила својих шест најважнијих министара у кабинету у среду, то је званично био позив на поподневну кафу. Формални састанак Кабинета за безбедност би привукао превише пажње. Разговор се тицао судбине Алексеја Наваљног, руског опозиционог политичара који је отрован у Русији, и који се сада налази на лечењу у Универзитетској болници Шарите у Берлину. Конкретан разлог био је тај што су стигли резултати анализе коју је извршио Институт за фармакологију и токсикологију Бундесвера у Минхену, а главни хирург немачке био је ту да их објасни окупљеним министрима. Ти резултати били су политичка бомба.

Према наводима учесника на овом састанку, војни лекар је рекао да нема сумње да је отров којим је отрован Наваљни припадао породици нервних агенаса под називом новичок. Трагови агенса су нађени у узорцима крви, урина и коже узетих од Наваљног, као и на флашици коју је имао са собом на путовању. Чланови његове породице задржали су флашицу након што је политичар колабирао на лету из Томска ка Москви и предали је лекарима у Берлину. Судећи по траговима који су на њој пронађени, сматра се да је Наваљни пио из флашице након што је отрован.

Званичник канцеларкиног кабинета каже да су информације које је војни лекар поделио „представљале прави шок“. Од тог часа је било јасно да ће се однос Немачке према Русији значајно променити. Јасни докази да је међународно забрањени нервни агенс коришћен чини још вероватнијом чињеницу да иза тровања стоји Кремљ, односно руски председник Владимир Путин. Меркелова је исте вечери у свом јавном обраћању изабрала неуобичајено оштре речи. „Очекујемо да се руска влада изјасни о овом инциденту“, рекла је она. „Сада постоје веома озбиљна питања на која само руска влада може и мора да одговори.“

Тако је лопта пребачена на руски део терена. У међувремену је у Берлину избила расправа о томе које би санкције немачка влада требало да размотри и примени. Протеривање руских дипломата и санкције против појединаца одговорних за анексију Крима нимало нису импресионирали Москву. Економске санкције против одређених индустрија или производа би могле бити ефикасне, али би вероватно наштетиле и Немачкој, с обзиром да су одмазде Москве на такве санкције у прошлости биле једнако оштре.

„ГРЕШКА ОД САМОГ ПОЧЕТКА“
Једина казна која би првенствено наштетила Москви била би обустављање изградње сада већ готово завршеног гасовода Северни ток 2. „Наивна равнодушност немачке владе према бруталности председника Путина мора коначно да се оконча“, каже Агњешка Бруђер, заменик лидера посланичке групе Зелених у парламенту. „Ставаљање тачке на Северни ток 2 било би минимум“.

Пословно настројене Слободне демократе (ФДП) намеравају да се са тим сложе. Изградња гасовода „мора одмах бити размотрена“, каже Биџан Дајер-Сарај, спољнополитички портпарол ФДП-а у парламенту. Он се залаже за тренутни мораторијум. „Била је грешка од самог почетка игнорисати политичку позадину Северног тока 2. Сада се то влади обија о главу“, истиче он.

Али чак и чланови политичких странака у Меркелиној владајућој коалицији, која спаја њене конзервативце са социјалдемократама левог центра (СПД), све чешће захтевају да се пројекат изградње гасовода обустави. Један од њих је Норберт Ретген, кандидат за председника Меркелиних демохришћана (ЦДУ) и председавајући Одбора за спољне послове у немачком савезном парламенту, Бундестагу. Други је Манфред Вебер, шеф групе Европске народне партије у Европском парламенту, којој припадају немачки конзервативци. „Наравно, најстрожа мера је део списка могућих санкција: делимична обустава куповине сирових материјала“, истиче Вебер. „Обустављање Северног тока 2 се више не може искључити“.

Међутим, унутар владе се тај корак не разматра, или бар не званично. Иза кулиса, чланови кабинета признају да се та опција мора барем размотрити. Изградња пројекта је ионако била обустављена због тога што су Сједињене Државе запретиле санкцијама. Другим речима, не би било тако тешко да влада сама објави мораторијум и преузме одговорност над обуставом градње.

Канцеларка би, ипак, више волела европско решење. Случај Наваљни, уверена је она, није само питање Немачке. Прва прилика за формулисање заједничког одговора дошла је у четвртак у форми састанка Комитета за политику и безбедност у Бриселу. Комитет укључује делегате на нивоу амбасадора из земаља чланица ЕУ, а случај Наваљни је био на самом врху дневног реда. Немачки партнери у ЕУ изразили су јој захвалност због чињенице да је Наваљни доведен у Берлин на лечење. Те вечери, шеф спољне политике ЕУ Жозеп Борел рекао је да је блок разматрао „рестриктивне мере“.

ОДБРАНА ИНТЕРЕСА ЕУ
Унутар ЕУ се сматрало замислим да санкције могу бити уведене против особа у Путиновом непосредном окружењу, као што се догодило након тровања двоструког агента Сергеја Скрипаља. Бивши руски шпијун који је пребегао – Скрипаљ, као и његова ћерка, отровани су новичоком 2018. у енглеском граду Солзберију. Обоје су преживели.

Међутим, многе дипломате указују на различитости између тровања Скрипаља и случаја Наваљни. Као прво, напад из 2018. године се одиграо на територији ЕУ, док је Наваљни отрован у Русији. Даље, током напада на Скрипаља британски грађани су дошли у контакт са нервним агенсом, док у случају напада на Наваљног грађани ЕУ нису били угрожени. Међутим, најзначајнија разлика састоји се у томе да су истражитељи могли релативно јасно да идентификују починиоце напада на Скрипаља, док то овога пута није био случај. Борел је преко своје канцеларије изјавио да је тешко расправљати о казненим мерама док се не сазна ко је одговоран.

Данијел Каспари, шеф немачких конзервативаца у Европском парламенту, верује да је напад на Наваљног само још један доказ да Путин не схвата озбиљно спољну политику ЕУ. „Тровање показује да ЕУ више није ни близу могућности да брани своје интересе, чак ни у свом непосредном суседству“, рекао је Каспари.

Дипломате из ЕУ који су дуго били ангажовани око руске политике имају сличне ставове. „Очито је да Путин Европи показује средњи прст“, каже један од њих. „Русија уопште није забринута због чињенице да су угледни научници сада доказали повезаност Москве са случајем Наваљни. Заправо, то и јесте оно што Руси желе“. Чињеница да је шеф спољне политике ЕУ Борел „најоштрије“ осудио напад и позвао Русију да истражи напад, каже дипломата, неће имати много ефекта на Москву уколико не буде претњи одређеним казнама.

Штавише, неизвесно је да ли ће икада бити могуће јасно приписати напад Кремљу. Новичок је можда оригинално развијен у Совјетском Савезу, али је он одавно нашао пут и до других земаља.

ДЕЛИКАТНА ПОНУДА
Немачка је, заправо, допринела том ширењу. Након распада Совјетског Савеза, руски научник је понудио немачкој спољнообавештајној агенцији (БНД) да дискретно из земље изнесе супстанцу која званично није постојала: бинарни нервни агенс из тајног програма хемијског оружја под кодним именом „Фолиант“. Израз „бинарни“ односи се на чињеницу да се непосредно пре употребе може добити мешањем две знатно мање штетне супстанце. Дакле не само да се производња овог отрова може сакрити, већ је тако и много сигурнији за транспорт. Научник је желео да одведе своју породицу на Запад, а нервни агенс је видео као своју карту.

Понуда је била исувише деликатна за БНД да би могао самостално одлучити, и на крају је канцеларски кабинет Хелмута Кола одлучио да драгоценог шпијуна доведе у Немачку – али је решено да се супстанца коју он нуди анализира негде другде. Жена научника је прокријумчарила две бочице супстанце у Шведску 1997. године, где су оне анализиране у војној лабораторији. Резултат је био – новичок.

БНД је поносно поделио свој успех са важним НАТО партнерима, укључујући Велику Британију и САД, иако су они већ имали сазнања о отрову. Међутим ове анализе ће касније помоћи британским специјалистима да докажу употребу новичока у случају Скрипаљ, без обзира што је у том нападу коришћена другачија врста тог отрова.

„ОСЕЋАМ СЕ КРИВИМ“
Поред узорака прокријумчарених у Шведску, додатне количне супстанце нашле су се на црном тржишту. Извор је био један фрустрирани радник у тајној лабораторији у граду Шихани, недалеко од границе са Казахстаном. Хаос који је уследио након распада Совјетског Савеза довео је до тога да плате запослених у лабораторији нису биле исплаћиване један дужи период.

Према извештајима британске обавештајне службе, новичок коришћен у нападу на Скрипаља повезан је са лабораторијом у Шиханију. Високо рангирани научник у то време, Леонид Ринк, произвео је серију новичока 1994. године, а затим га је, према наводима у извештају, чувао у стакленим бочицама, од којих је свака бочица садржала 0,25 грама супстанце. Неколико њих је држао у својој гаражи. Према судским документима, Ринк је продао своје бочице криминалцима из Чеченије и једном из Летоније, који је је тврдио да му је отров потребан за „самоодбрану“. Ринк је продао бочице по цени од 1.500 до 1.800 долара по комаду.

Ако се правилно чувају, стручњаци верују да узорци отрова деценијама могу сачувати своје дејство. Када је је Шпигл у четвртак путем телефона контактирао Ринка, он остао лојалан и оспорио мишљење да је Наваљни био отрован новичоком. „То је потпуна глупост. Чак и ако су нешто пронашли, то није отров, није било тровања.“ Рекао је да је његова земља оклеветана. Затим је спустио слушалицу.

Његов бивши колега Вил Мирзајанов има потпуно другачији став. Он је био особа која је јавно открила постојање нове руске породице нервних агенаса почетком деведесетих година прошлог века. Данас овај осамдесетпетогодишњак живи у Принстону у САД. „Ринк мора да говори такве ствари“, рекао је Мирзајанов.

Такође има потпуно другачији поглед на тровање Наваљног. „Државне структуре стоје иза тога. Без Путина, ствари попут ових нису могуће у Русији, зато што такви напади увек изазивају међународни скандал“. Што се тиче његове сопствене улоге, он је прилично критичан према себи: „Дубоко жалим што сам радио у овој области и што сам дао свој допринос развоју нервног агенса. Осећам се кривим“.