Прочитај ми чланак
(РТС)
Председник Србије Томислав Николић изјавио је да је са француским председником Франсоа Оландом разговарао превасходно о економским темама, али и да су се сложили да односи две земље треба да се врате на ниво на коме су били односи „наших дедова и очева“.
Николић, који се са Оландом састао на маргинама састанка на Брду код Крања, рекао је новинарима да је са Оладном отворено разговарао и о томе да, како је рекао, Француска није умела да искористи шансу коју је Србија пружила капиталу и технологијама са Запада.
Према његовим речима, Француска „помало стоји“ са пројектом Београдски метро, који је договорен међудржавним споразумом и који би требало да почне.
Николић је рекао и да Србија, као и остале земље које су биле на Брду код Крања, имају подршку Француске на свом путу ка томе да обезбеде својим грађанима бољи живот.
Упитан да ли је било речи о посредовању Србије у решавању сиријске кризе, Николић је одговорио одречно, истичући да ЕУ и Русија треба да реше тај проблем.
Састанак Николића и Јосиповића
Председник Србије Томислав Николић је рекао да је на билатералном састанку са хрватским колегом Ивом Јосиповићем, разговарао о свим отвореним питања, од тужби за геноцид, последњих хапшења…
Николић је оценио да је дошло време да „председници Србије и Хрватске потпуно отворено разговарају о свему ономе што би требало рашчистити у односима како би се потпуно мирно кренуло даље.
„Мислим да ћемо ми до посете председника Јосиповића, на јесен чини ми се, припремити да све оно што је иза нас, да све буде решено“, рекао је Николић, који се са Јосиповићем састао на маргинама састанка у Брду код Крања.
Погледај још ово: Јосиповић и Николић се пољубили три пута!
Европска перспектива Балкана
Неформални састанак лидера региона и ЕУ, уз учешће француског председника Франсоа Оланда одржава се на Брду код Крања у Словенији. Србију представља председник Томислав Николић.
На заједничкој конференцији за новинаре са председником Словеније Борутом Пахором, Оланд је рекао да се Француска снажно залаже за европску перспективу Западног Балкана, да је спремна да буде медијатор у решавању свих отворених питања и најавио активнију улогу у региону у годинама које долазе.
„Ја ћу бити први који ће демонстрирати ту активнију улогу“, поручио је Оланд и истакао да је његово присуство резултат жеље да „потврди француску посвећеност реинтеграцији Западног Балкана у Европу и његовој интеграцији у Европску унију“.
„Историјски је што су Приштина и Београд успели да потпишу споразум захваљују помоћи ЕУ“, навео је Оланд, истичући да ће циљ – Европа мира, стабилности и помирења бити испуњен само ако сви буду посвећени европској будућности Западног Балкана.
Према његовим речима, биће услова које свака од земаља, када је реч о реформама треба да испуни, али такође важан услов је и регионална сарадња, а данашњи састанак и „Брдо процес“ су пример како треба радити на том пољу.
Усвојени закључци
Председник Словеније Борут Пахор рекао је да је циљ „Брдо процеса“ да земље региона заједнички решавају отворена питања и тако убрзају интеграцију преосталих држава у Европску унију и најавио да ће следећи неформални састанак бити одржан у Загребу.
Пахор је рекао да су усвојени закључи који се тичу регионалне сарадње, решавања отворених питања и европских интеграција.
Коначни циљ и заједничка визија земаља региона је прикључење Западног Балкана Европској унији, а након чланства Хрватске процес проширења мора се наставити, наводи се у закључцима неформалног састанка лидера региона.
Како се додаје, процес проширења остаје покретачка снага и све земље региона спремне су да спроводе озбиљне структурне и економске реформе које им помажу да буду економски конкурентније и више интегрисане у јединствено европско тржиште.
Поглед на актуелно стање на Западном Балкану показује да је регион већ прошао кроз значајне и позитивне промене које значајно доприносе стабилизацији као и економском и социјалном напретку региона, истиче се у документу.
Пахор је поручио да је главни посао „Брдо процеса“ да сви, заједно са ЕУ, искористе могућности које нуди регион. „Овде су земље које имају витални интерес да гарантују мир и стабилност својим народима и што се пре реше отворена питања, то ће овај регион бити привлачнији за проширење, а то је главни циљ ‘Брдо процеса'“, истакао је Пахор.
Рекао је да процес проширења некада не иде брзином којом би земље на европском путу желеле да иде, али да, без обзира не то, време треба да се искористи како би се решили проблеми „заостали на рушевинама бивше Југославије“.
Пахор је додао и да је регион посвећен помирењу и да је циљ „Брдо процеса“ управо да спречи да поново дође до „тачака кључања“ на Западном Балкану.
Састанак се одржава на заједничку иницијатви Пахора и Јосиповића, а осим председника Србије Томислава Николића и Француске Франсоа Оланда, присуствују и председници Црне Горе Филип Вујановић, Македоније Ђорђе Иванов, Албаније Бујар Нишани, председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић, као и Атифете Јахјага.
Састанак је наставак неформалног политичког дијалога челника земаља региона и ЕУ на највишем нивоу, који је договорен на радном доручку председника земаља региона, одржаног у кабинету председника Хрватске 1. јула, на дан ступања Хрватске у ЕУ.
Скуп на Брду код Крања представља и наставак иницијативе са сличним циљем коју су још 2010. године покренули тадашњи словеначки премијер, а актуелни шеф државе Борут Пахор, са тадашњом хрватском премијерком Јадранком Косор.
(РТС)
