Прочитај ми чланак

Словенија: Срби траже статус националне мањине – гејеви у Србији имају већа права

0

slovenija12

(Вечерње новости)

Протест Срба у Љубљани са захтевом да им Словенија призна статус националне мањине. Срби немају школе или институције које би неговале њихов идентитет.

Више хиљада Срба који живе у Словенији у суботу ће у Љубљани да упозоре на дискриминаторски положај, јер им се не признаје статус националне мањине. Иако у Словенији живи више од 40.000 Срба, имају само статус држављана Словеније са српским етничким пореклом и не могу да остваре сва права која имају три уставом признате националне мањине. Своје незадовољство статусом који уживају у Словенији Срби ће исказати пред зградом словеначког министарства за културу, градском скупштином и Амбасадом Србије.

ПРИВИД ДЕМОКРАТИЈЕ

Срби у Словенији тврде да губе идентитет, језик, веру и културу и да данас већина младих говори само словеначки.
Многи чак тврде да већа права од Срба у Словенији има геј заједница и да могу јавно да кажу „ми смо другачији“, а да је Србима то ускраћено.
Веома се често примењује принцип да наоко изгледа све демократски, али у процедури Срби увек остају без права, а њихова удружења без новца.
На јавним местима приликом разних манифестација ако Срби истакну српску заставу могу да буду и кажњени.

Последњи попис из 2002. показује да је у Словенији живело 38.964 Срба или два одсто станивништва, али процене показују да их је данас више. Зла судбина Срба у деведесетим годинама прошлог века одразила се и на живот у Словенији, јер су многи након 1991. морали да се иселе, а било је више од 100.000 Срба у Словенији.

Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.

Многи Срби били су староседеоци на том подручју, на које су њихови преци долазили од 1530. године. Још 1880. Срби су у Словенији имали основну школу на српском језику, али је брзо и она затворена под изговором да нема довољно ученика. Отада Словенци чине све да се положај Срба учини све тежим.

Данас, Срби у Словенији немају своје школе, медије или институције које би неговале национални идентитет, што је омогућено националним мањинама. Годинама Срби на то упозоравају словеначке власти, али без успеха. Догађа се нешто посве друго, а то је да се многи једноставно асимилирају, што је и крајњи циљ словеначке државе.

Један од организатора окупљања у Љубљани Миленко Вакањац из Савеза српске дијаспоре Словеније тврди да су Срби за словеначку државу само статистички феномен и да званично немају никакво право на институционално организовање и да то мора да се мења.

Примера да тешко или никако Срби у Словенији не могу да поправе свој положај је много, а један од њих је да никада не успевају да добију европска средства путем пројеката пријављених министарству културе. Редовно се пријављују, али пројекти једноставно не пролазе, па у Савезу српске дијаспоре упозоравају на могућу корупцију у министарству.

СЛОВЕНЦИ У СРБИЈИ

За разлику од Срба у Словенији, статус Словенаца у Србији је решен и они су више него задовољни.
Срби у Словенији кажу да не траже ништа више од онога што Словенци имају у Србији.

Наводно је мистериозно „нестало“ и 15 милиона евра европског новца, а о томе ће бити упозорена и Европска комисија и словеначко правосуђе. Последње протестно окупљање било је 31. августа, са жељом да се упозори на самовољу, корупцију и безакоње у локалним и државним институцијама Словеније.

Србима је једино преостало да се сами организују, што и чине преко многих удружења, која и даље не добијају финансијску помоћ и једва преживљавају.

Тако у Словенији делује Удружење српских књижевника Словеније, Српско културно хуманитарно друштво „Десанка Максимовић“ у Цељу, Српско удружење Словеније „Стеван Синђелић“ у Љубљани, Спортски клуб „Српска дијаспора“ у Цељу, Српска културна заједница у Љубљани.