„Царство паразита који су били значајни само по томе сто се низашта нијесу помучили, ништа нијесу тражили, ништа свијету нијесу дали, нити оставили. А ми смо зивот схватили као ратни поход, ми смо стијене помјерали ради оних које смо вољели.“ (Пастернак)

Несумњиво је оснивање Црногорског покрета изазвало велику позорност црногорске јавности. Усљедила су многа питања, од тога ко га је основао, какви су му циљеви, стоји ли нека партија иза његовог формирања, да ли је одржив, до интересовања како приступити, … ? Стижу и многобројни поздрави и подршка. Многи се питају зашто нијесу позвани. Сва та питања заслужују прецизне одговоре јер само јасним ставовима и отвореним дјеловањем може се задобити повјерење већ поодавно разочараних грађана Црне Горе. Разочараних постојећим и новоформираним политичким ентитетима, умишљеним лидерима који су своју личну промоцију ставили испред идеја којима су у почетку задобијали повјерење, а које су касније, из себичних интереса, изневјеравали.

Зашто Црногорски покрет: Црногорски покрет је нестраначка организација управо из разлога неутралисња било каквих амбиција у злоупотреби политичког ангажмана, изневјеравања оснивачких циљева и прављења непринципјелних савеза из опортуних разлога, као и због анимирања свих грађана Црне Горе који се осјећају националним Црногорцима и оних који прихватају Црну Гору као државу црногорског народа и осталих националних заједница, без обзира на партијску или било коју другу припадност.

Назвао сам га на оснивачкој промоцији надстраначким, имајући на уму и намјењујући му улогу некога ко ће будно пратити рад политичких актера на црногорској политичкој сцени, захтијевати од њих да поштују интересе црногорског народа, инсистирати да се сви изјасне по свим питањима важним за Црну Гори и црногорску нацију, односно, онемогућити их да обмањују грађане Црне Горе тиме што се неће изјашњавати по оним питањима за које мисле да им не доносе поене у одређеним дјеловима бирачког тијела. Понекад ћутање говори само за себе, као што је мук тзв. грађанских странака на полагање вијенаца државне делегације у Зиданом мосту или на нацрт закона о вјерским слободама. Нарочито ћемо се супроставити све израженијој тенденцији да није важна цијена по којој се жели остварити политички циљеви, било да је ријеч о одржању на власти или жеље за промјеном власти. Сувишно је напоменути да Црногорски покрет нема везе са ниједном политичком странком и да ће сарађивати са политичким странкама и подржавати их само у случају да се њихово дјеловање поклапа са интересом и циљевима Црногорског покрета.

Црногорски покрет ће дјеловати двојако. Са једне стране ће организовати скупове, „округле столове“, панеле, на којима ће се бавити суштинским темама за Црну Гору и њене грађане, предлагати одређена документа, приједлоге, иницијативе, повеље као стратешке документе развоја свих области црногорског друштва, а са друге стране ажурно реаговати на сва догађања која сматрамо незаконита, неприхватљива, која вријеђају и омаловажавају државу Црну Гору, негирају црногорску нацију, вријеђају и изражавају мржњу према Црногорцима или другим нацијама, другачијим конфесијама, ЦПЦ и слично. Сем јавне реакције, Црногорски покрет ће подносити захтјеве државним тужиоцима за покретање прекршајних и кривичних поступака против лица која су одговорна за наведене радње, укључујући и подношђење прекршајних и кривичних пријава у случају изостанка реакције тужилаштва. За остварење својих циљева Црногорски покрет користити и грађанске протесте.

Посебан акценат на образовање: Црногорски покрет ће посебну пажњу усмјерити на образовање. Израдом докумената којима ће се детаљно образложити потреба за реформом црногорског образовања и позивом грађанима да подрже промјену у школским програмима којом ће се поштовати уставне категорије када је у питању језик, идентитет државе, њена историја и друге области образовања, истовремено вршити перманенту контролу и онемогућавање својевоље, анархије, злоупотребе у наставном процесу, па чак и ширења антицрногорских идеја.

Тражићемо да се, путем лиценци које ће се периодично обнављати, одстране кадрови који злоупотребљавају професионалну позицију у политичке сврхе, нарочито њихово националистичко и антидржавно дјеловање. Добродошла је и драгоцјена је помоћ свих учесника у образовном процесу – од родитеља, ученика до наставног кадра. Вријеме је Црна Гора коначно уведе ред у све области живота и почне да личи на све друге државе, укључујући и многе државе које су у њеном окружењу.

Неселективним отварањем медијског простора Црне Горе према иностранству, осим што су уништени многи локални медији, отворен је простор садржајима који вријеђају људско достојанство, човјекову интелигенцију и деградирају сваки осјећај за вриједности, љепоту и одржање културе код грађана Црне Горе макар на минималном нивоу. Таквим садржајима се атакује и на националну, и културну, и образовну, и сваку другу свијест младих људи у Црној Гори, с циљем промјене њихове етничке, естетичке и етичке свијести. Држава мора подстаћи и помоћи стварање црногорског медијског простора и врло рестриктивним мјерама онемогућити његову трибализацију и девијацију споља.

Погубан утицај религија: Утицај религије посљедњих 25 и више година на црногорско друштво претворио се у саму супротност ономе што разне конфесије изворно пропагирају. Умјесто заједништва, љубави, хармоније, добили смо раздор, суревњивост, националне подјеле, па све до отворене мржње. Припадамо просторима на којима је религија одиграла суштинску улогу у стварању националног бића његових становника.

Тај процес очигледно није још завршен па се религијске установе и даље налазе на челу националних и националистичких подјела, утицаја на свијест својих сљедбеника и придобијања других за своје национал(истичке)не програме. Држава Црна Гора мора бити свјесна да таква политика претвара вјерске институције у параполитичке организације, спријечити њихово дјеловање ван вјерских оквира, иначе црногорском друштву пријети потпуна дисолуција, анархија, са непредвидивим посљедицама. Црногорски покрет се нада да је нацрт новог закона о вјерским слободама први корак у увођењу међурелигијског реда у Црној Гори и коначног привођења црквених организација ономе што је њихова сврха и положају који имају у свим уређеним, демократским друштвима.

За нас је тај закон размеђе између грађанског реда, грађанског мира, уређеног друштва, и друштва подјела, мржњи, опскурантизма и ретроградности свих врста. Не треба рећи да ћемо подржати доношење тог закона свим својим бићем. Ми смо поносни што је црногорска нација једина троконфесионална, што у својим редовима има 13.000 сународника исламске и 5.600 католичке вјере, и што ми нијесмо нација коју је изњедрила конфесионална припадност, већ припадност одређеном, кроз историју сувереном, простору.

На оснивачком скупу сам рекао, а агенције су то погрешно пренијеле, да је Црна Гора уставно одређене као грађанска држава а да у пракси она представља ДРЖАВУ НАЦИЈА у којој је једино црногорска нација грађанска. Нећу улазити у теоријско становиште грађанске државе, али елементарно је да је грађанска држава либерална идеја и признаје само индивидуална права, не колективна, и да се колективна задовољавају преко индивидуалног права на окупљање и организовање. Јасно је да је Црна Гора само номинално грађанска држава и да то треба јавно признати. У старту се пошло од погрешне премисе да национална држава није грађанска иако су све грађанске државе свијета и националне државе. Више је него је јасно да Црна Гора мора ићи ка мултикултуралном грађанском друштву у којем ће све мањине осјећати Црну Гору као своју земљу али не и оспоравати црногорском народу право на своју националну државу, оспоравати му суверенитет над цијелом територијом Црне Горе и покушавати наметањем свог идентитета потрети црногорски идентитет државе Црне Горе.

Да не бих таксативно наводио остале циљеве Црногорског покрета, можете их наћи на http://www.patrija.me/aktulenosti/novosti/crnogorski-pokret/ . Позабавио бих се на крају неким одјецима на формирање Црногорског покрета. Наиме, нијесмо упућивали позиве појединим истакнутим члановима црногорског друштва из простог разлога што смо медијски обзнанили вријеме и мјесто оснивачког скупа. Када је држава угрожена, а ми мислимо да јесте, одазивају се сви који желе да јој помогну, не чекајући да их неко лично позове. Црногорски покрет, иначе, највише рачуна на оне који су спремни да жртвују своје вријеме, па и друге ствари, за циљеве покрета, који ће се одазивати на покренуте акције Црногорског покрета и учествовати у њима. То је уједно и одговор на питање да ли ће Црногорски покрет успјети у ономе што је наканио.

Не постоје супер људи који се могу сами изборити за тако крупне ствари које смо покренули без ваше подршке. Зато сви запитајте сами себе да ли ће Црногорски покрет успјети? Успјеће ако ви успијете да схватите колика је ваша важност у остварењу циљева покрета. Нећемо штампати чланске карте, нити давати легитимет чланства тим путем. За нас ће бити свако члан Црногорског покрета својим доприносом, својим учешћем у његовом раду. Мада ћемо пронаћи начин да другачијим путем обиљежимо истакнуте чланове покрета и њихов допринос његовој идеји. У начелу, да ствари поједноставимо до краја, чланом се постаје сопственом активношћу. Ако ништа, одштампајте лого покрета на мајци, очистите своју улицу, тиме ће показати да волите свој град и своју земљу, Црну Гору, а тиме ћете и постати члан Црногорског покрета.

У Црногорском покрету не постоје шефови, предсједници, потпресједници, …. не постоји ни партијска субординација. Не занимају нас војводе, сердари … Постојаће координатори преко којих ће се организовати одређене дјелатности и ви који ћете бити равноправни учесници у складу са својим могућностима. Покрет ће се финансирати кандидовањем пројеката и финасирањем активности. Не нас. Сав наш рад биће транспарентан и праћен путем страница на интернету. Ми имамо намјеру да једним потпуно другачијим приступом промјенимо начин дјеловања, начин размишљања и начин понашања у црногорском друштву. Нас интересују резултати онога што смо покренули, не лична статисфакција. Једина статисфакција која нас интересује јесте да нас поколења памте да смо учинили нешто за њих. Подијелимо ту статисфакцију!

(Аутор је публициста и један од оснивача Црногорског покрета)

(Аналитика)

Oznake: nacija, Slobodan Jovanović, crkva, Crna Gora